Budi u vladi i - pali

Donedavno, bilo im je dobro na pozicijama koje su zauzimali, ali sada, očigledno svesni koliko je loša situacija, beže glavom bez obzira, ne čekajući ni iz pristojnosti da im to malo preostalog mandata istekne. Na stranu šta to govori o uverenju ministarke kako će njena stranka proći na izborima – problem je što se taj sindrom alavog vlastohleplja vidi na sve strane. Tako Dragoljub Mićunović, kao najpoštovaniji član Demokratske stranke, poznati zastupnik principijelne smenljivosti vlasti, traži da njegova stranka vlada do prijema u Evropsku uniju, što će reći nesagledivo dugo, a kako ide i nama i njima, moguće i zauvek. Demokrate i naprednjaci, prvi sa lošim rezultatima, drugi nemoćni da bilo šta postignu, što im u ovom trenutku ide u prilog, zaratili saopštenjima, formom političke borbe koja nije imala smisla ni početkom višestranačja. U sve to, kao neko iskrivljeno ogledalo, uklapa se Koštunica, koji ni manje ni više nego objavljuje knjigu sopstvenih intervjua „o svim najvažnijim pitanjima“, što će reći da na nju gleda kao na neku bibliju, a na sebe, onda, kao na Hrista spasitelja lično, ili makar proroka. Pa još i onaj ministar Srećković, koji se drži za fotelju dobijenu od SPO po cenu da Vlada ostane bez većine, ali u nadi da će ostati u kojoj bilo fotelji, sa promenjenom partijskom presvlakom. Istini za volju, iz te mase politikantskog zaslepljivanja dirljivo se izdvojio predsednik Tadić, priznanjem da će biti dobro ako ne bude novih otpuštanja, a da o zapošljavanju ne vredi ni misliti. Zabrinjava ne samo to što je obično gore nego što i najiskreniji političar kaže, već i što su im sebični motivi toliko ogoljeni (čak i Tadićeva iskrenost ima ozbiljan predizborni kapacitet) da je jasno da od njih nikakve vajde biti neće, ko god bude zauzeo poziciju sa koje će, što pre, da ode na neko lepo, dobro plaćeno mesto, u kakvoj međunarodnoj organizaciji, banci ili kod nekog od tajkuna.