Odrešene ruke za pogrom

Međunarodna zajednica je, međutim, i dalje duboko podeljena, jer kao i u slučaju eks-Jugoslavije, Ujedinjene nacije, koje bi jedino smele da donose odluke o sankcijama ili intervencijama, blokirane su pravom veta ove ili one stalne članice Saveta bezbednosti. A u međuvremenu traju patnje, ruše se gradovi i gine na hiljade ljudi, kao što je sada slučaj u Siriji. Stare hladnoratovske, skoro zaboravljene podele, opet su na naslovnim stranama: Rusija (ranije SSSR) i NR Kina su po drugi put stavile veto na rezoluciju koja bi osudila obračune Asadovog režima sa protivnicima. Niko, naravno, nema iluzije da bi takva rezolucija zaustavila sukobe, koji prete da se pretvore u najkrvaviji građanski rat, ali bila bi to osuda brutalnih metoda jednog autoritarnog režima, koji bi trebalo da bude međunarodno izolovan i kažnjen, a ne nagrađen podrškom dveju velikih sila. Ali, Rusiji i Kini se nimalo ne sviđa ideja da se narod digne protiv „sopstvene“ vlasti – kako je to konstatovao pariski „Mond“. Osim ta dva „principijelna“ stava: podrška režimu i sprečavanje humanitarne katastrofe, u igrarijama oko Sirije je mnogo najrazličitijih interesa. Zapad bi voleo da Asad ode sa vlasti, da ga zamene „umerene“ snage, koje ne bi ugrožavale mir na Bliskom istoku, a posebno ne susedni i Arapima i muslimanima neprijateljski Izrael. Rusija nema nimalo interesa za smenu režima u Damasku, jer je Sirija važan partner, kupac ruskog naoružanja, a Rusija je unajmila deo sredozemne luke Tartus za potrebe svoje ratne mornarice. Moskva i Peking ne bi voleli da se u slučaju Sirije ponove prošlogodišnja događanja u Libiji, kada su se uzdržale od veta povodom rezolucije UN o zabrani letova nad Libijom, što će SAD i NATO kasnije zloupotrebiti i vojno intervenisati na strani pobunjenika, čime je došlo do pada Gadafijevog režima i njegovog brutalnog ubistva. Zato je Moskva u utorak poslala ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da predsednika Asada ubedi u potrebu dijaloga sa opozicijom. Sirijski predsednik je posle razgovora sa Lavrovim pohvalio Rusiju da je odigrala odlučujuću ulogu u spasavanju njegove otadžbine, dok je ruski ministar ukazao na značaj sprovođenja „neophodnih“ reformi, za koje je, po njegovim rečima, odgovoran Asad, koji je i dosad više puta najavljivao promene, koje su izostale. Prethodno je i misija Arapske lige neobavljenog posla napustila Siriju, jer joj režim nije pružao nikakvu podršku. Susedna Turska je preko vikenda najavila da sprema svoju mirovnu inicijativu. Ankara je odavno pružila podršku opozicionarima, pa se čak govorka da i vojno pomaže pobunjenicima. U sukobima koji traju skoro godinu dana poginulo je, prema procenama humanitarnih organizacija, oko šest hiljada ljudi. Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, izjavio je da vlada koja napada sopstveni narod gubi legitimitet, ali to ne impresionira Asada. Rusko-kineski veto na UN-rezoluciju Asad je shvatio kao odrešene ruke za nastavak pogroma.