Srbija na rasprodaji

Razmere zapadne krize, koja je samo u Americi tokom 2010. godine zbog hipotekarnih kredita ostavila preko milion porodica bez domova, uz seriju pratećih samoubistava i porodičnih tragedija, građani Srbije su shvatili možda tek prošle nedelje, kada je kragujevački privatnik Milan S. (57) oduzeo sebi život zbog izgubljene porodične kuće. Vlasniku preduzeća „Freon eko“ iz Kragujevca banka je oduzela kuću od 600 kvadrata i tri ara placa, vredne više stotina hiljada evra, zbog neisplaćenog kredita od 25.000 evra. Samo ovako tragičan kraj kragujevačkog privatnika izdvaja od sudbine mnogih drugih, koji su u godinama krize ostali bez imovine. Statistika kaže da je svaki peti kredit odobren privredi problematičan, dok svaki deveti građanin kasni s otplatom. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita konstantno raste, pa je dostiglo 19,3 odsto, s tim što najviše kašnjenja u otplati beleži privreda - 23,2 odsto, dok među građanima probleme s kašnjenjem ima njih 8,4 odsto. Po tome je Srbija u istoj kategoriji sa zemljama kao što su Ukrajina, Litvanija, Crna Gora, što se smatra visokim nivoom problematičnih kredita. HIPOTEKE Udar krize na otplatu kredita najviše se osetio u poslednjoj, 2011. godini. U izveštaju Kreditnog biroa navodi se da je svakog meseca broj problematičnih zajmova građanima (stambeni, auto, keš krediti, kreditne kartice itd.) rastao za hiljadu i da su u docnji dužoj od 90 dana 91.663 građanina, 10.682 poljoprivrednika i 16.000 preduzeća. Ukupno 118.000 klijenata ili svaki deseti dužnik u bankama više nema novca da redovno otplaćuje kredite. Bankari tvrde da je to direktna posledica prelivanja krize, odnosno činjenice da privreda posluje s gubitkom, a građani ostaju bez posla ili sa bitno manjim platama. „Tako visok udeo problematičnih kredita govori da se zemlja nalazi u problemu. Posledice toga biće usporavanje kreditne aktivnosti i skuplji krediti. Ako imamo procenu da nas čeka usporen privredni rast u ovoj godini, jasno je da će biti još više problematičnih kredita, odnosno da će više njih da izađe na videlo“, tvrdi za NIN Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Poslednjih meseci vidno je povećan i broj oglasa u kojima banke nude na prodaju oduzetu imovinu. Preciznih podataka o tome koliko je ukupno oduzeto nepokretnosti nema, a kako nam je objašnjeno u Kreditnom birou, niko ne vodi zbirnu evidenciju već se podaci moraju skupljati od banke do banke. Anketa Udruženja banaka Srbije pokazuje da je do sada po osnovu stambenih kredita datih građanima aktivirana 271 hipoteka. Kada se gledaju zbirno krediti privredi i građanima, procenjuje se da su banke oduzele dva do tri puta veći broj nekretnina (kuća, stanova, poslovnog prostora i zemljišta). Najveći broj njih oglašen je na portalu prikladnog imena „Doboš“, na kome se trenutno prodaje 417 oduzetih nekretnina. Od toga, 199 su stambeni objekti, 95 poslovni, 26 stambeno-poslovni i 97 parcela zemlje. Takođe su oglašena i 283 vozila oduzeta po osnovu kredita ili lizinga. Među njima su i četiri autobusa. „Tokom 2011. broj oglasa na portalu je rastao mesečno po stopi od osam odsto. Takođe, treba napomenuti da je na početku godine broj oglašenih vozila bio veći od broja oglašenih nekretnina, što u ovom trenutku nije slučaj. Najveći rast beleže oglasi za prodaju nekretnina, pre svega stanova, od kojih većina vodi poreklo iz poslovanja sa privredom“, objašnjava za NIN Ivan Manevski, direktor portala „Doboš“, napominjući da su cene oglašenih nekretnina u proseku nešto niže od vrednosti nekretnina na tržištu. Naime, kod prve aukcijske prodaje cena se formira na nivou od 60 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti, dok na ponovljenoj prodaji cena ne može biti manja od 30 odsto te vrednosti. Tako je trenutno na ovom portalu moguće pronaći dvosoban stan u Novom Sadu po ceni od 16.100 evra, dvosoban stan u Subotici za 27.000 evra, prizemnu kuću u Vršcu za 22.100 evra, dupleks stan u Zaječaru za 13.400 evra, dvosoban stan u Čačku za 30.000 evra itd. Dušan Uzelac, urednik sajta „Kamatica“, tvrdi za NIN da nekoliko stotina aktiviranih hipoteka u Srbiji nije alarmantno s obzirom na činjenicu da imamo oko 85.000 uzetih stambenih kredita. „Poslednji podaci kažu da 3.955 građana, koji imaju stambene kredite kasne s otplatom, što je oko 1,3 odsto“, objašnjava Uzelac. MUKE Banke nerado saopštavaju podatke o tome koliko su hipoteka aktivirale, insistirajući na tome da su one trgovci novcem, a ne nekretninama, kao i to da im ovakav scenario pravi samo dodatne troškove. Na sajtu Eurobanke EFG može se videti da su tokom 2010. i 2011. prodali 57 nepokretnosti, u Komercijalnoj banci je u toku prodaja 34 kuće i devet stanova, u Pireus banci je do sada aktivirano 37 hipoteka, u Sosijete ženeral 19, u Erste tridesetak, a slično je i u Rajfajzen i većini drugih banaka. Mahom se radi o zalogama preduzeća, a ne građana. „Očekivano je da se u kriznim vremenima povećava broj kompanija i građana koji teže otplaćuju svoje kreditne obaveze. Najbitnije je da klijent što pre banku obavesti da ima problem prilikom otplate, jer u ranoj fazi banke imaju najširi spektar mogućnosti za rešenje, poput reprogramiranja - produženja roka otplate, uz eventualni grejs period. U kasnijim fazama je sve to teže i spektar mogućnosti je uži“, objašnjava za NIN Slavko Carić, predsednik IO Erste banke. Još lakše od stanova, danas se „gube“ automobili. Najveći broj oglašenih vozila na prodaju vraćen je sa lizinga. Iako ni Asocijacija lizing kompanija Srbije nema zvanične podatke o ukupnom broju vraćenih vozila, nezvanični podaci kažu da se tokom 2010. vraćalo mesečno po deset vozila, a sada se toliko vrati nedeljno. Procenjuje se da je od početka krize u Srbiji sa lizinga vraćeno oko 2.000 vozila. Iako trenutna situacija nije dramatična, svi sagovornici NIN-a slažu se da nas tek čekaju veće muke sa otplatom kredita. Manevski ističe da su nekretnine koje se trenutno prodaju vezane za probleme u 2009. i 2010. jer od početka kašnjenja u otplati do sudske presude prođe godinu i po dana. To znači da će nagomilani problemi iz 2011. tek rezultirati povećanim oduzimanjem nekretnina u drugoj polovini ove godine. Na „doboš“ će najčešće ići imovina privrednika, dok kod stanovništva niko ne očekuje dramatične posledice. Petrović objašnjava da je sreća što građani Srbije još nisu stigli da se previše zaduže, jer nam stambeni krediti čine svega 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po tome smo na evropskom dnu, što pokazuje da se nekad, doduše sasvim retko, isplati kaskati za drugima. Neprihvatljiv hrvatski model Predlog hrvatskog Ministarstva finansija da tamošnje banke otpišu dugove firmama u problemima (ima ih oko 40.000) i pretvore ih u vlasnički udeo kako bi se spasila privreda, srpski bankari ocenjuju kao neprihvatljiv za Srbiju. „Šta će banke u kompanijama i kako bismo ih vodili kad nismo stručni za to? To znači da bi bankari trebalo da postanu u Srbiji proizvođači tekstila ili da rukovode čeličanama, što je najblaže rečeno neprihvatljivo“, kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke. Banka sa ljudskim licem Jedna od najstarijih francuskih banaka, Kredi Munisipal (Credit Municipal de Paris), pokazala je „ljudsko lice“, jer je nedavno oprostila dugove najsiromašnijim klijentima povodom 375. godišnjice postojanja. Iako su otpisani samo dugovi manji od 150 evra, to je izazvalo oduševljenje 3.500 najsiromašnijih klijenata. Da se takva politika isplati pokazuje podatak da je u poslednjih godinu dana broj klijenata banke povećan za 29 odsto.