Uličarska bitka

Albanci u Bujanovcu iskoristili su svoju brojčanu nadmoć u opštinskoj Skupštini i u nazivima 23 gradske ulice ličnosti iz srpske istorije zamenili albanskim imenima. Tako je Ulica Svetozara Markovića sada Ruga Migjeni, čiji je naziv sklopljen od prvih slogova iz imena Miloša Gjergja Nikole, pesnika koji je mlad umro u Italiji. A za jednog od osnivača albanske Partije za demokratsko delovanje i začetnika višestranačja na jugu Srbije Redžepa Hasanija, koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći, mesto je napravljeno „ukidanjem“ cara Lazara. Bez ulice su ostali i carica Milica, Desanka Maksimović, Živojin Mišić i još neki, a tablu sa imenom dobio je i Fatmir Ibiši, borac OV PBM koji je ubio majora MUP-a Slavišu Dimitrijevića i potom poginuo u sukobu sa policijom. U Bujanovcu, gradu čiju polovinu stanovništva čine Albanci, ukupno ima 65 ulica, a samo je jedna nosila ime po pripadniku ovog naroda - Ramizu Sadikuu, narodnom heroju iz Drugog svetskog rata. „Zato što je imao pobratima Srbina“, rekao je zajedljivo jedan odbornik Albanac. ZAPALJIVO Ovo su dve strane jednog istog događaja koji je uzburkao nacionalne strasti i Srba i Albanaca. Znatan doprinos dali su odbornici zapaljivim govorima i mediji selektivnim izveštavanjem, prećutkivanjem potpune informacije, zdušno podržavali tvrdnje da je baš njihov narod oštećen. Pa su tako i jedni i drugi zaboravili da je sve počelo od predloga jedne albanske partije da se u Bujanovcu, između ostalog, ulica da i - Novaku Đokoviću! A svega ovoga, naravno, ne bi bilo da nije izbora. Potvrdu ovoga Nedžat Beljulji, vlasnik bujanovačke TV Spektri i jedan od osnivača DPA, nastale otcepljenjem od PDA narodnog poslanika Rize Halimija, vidi u činjenici da je inicijativa za promenu naziva ulica pokrenuta još lane, u maju a da ju je vladajuća koalicija učinila aktuelnom tek sada. U obliku koji nema nikakve veze sa izvornim. U maju su, naime, odbornici DPA, kaže Beljulji, polazeći od one činjenice da se od 65 ulica samo jedna zove po Albancu, predložili da se nazivi nekih ulica, u kojima žive isključivo Albanci, ili čine većinu – „mešanih“ ulica i inače nema mnogo - zamene. „Rekli smo da treba izabrati nesporna imena, ona koja neće unositi razdor, ličnosti prihvatljive za sve. Da ne idemo u istoriju nego da se okrenemo budućnosti“, kaže Beljulji. Tako su, između ostalog, predložili i Đokovića i Redžepa Adilija, poznatog fudbalera. Iako albanske partije imaju apsolutnu većinu, od 2010. na vlasti je koalicija tri albanske partije i grupe građana Stojančeta Arsića. Ovo je učinjeno na nagovor, a neki kažu i navaljivanje, OEBS-a i Koordinacionog tela za PBM Vlade Srbije, kako bi se „ojačao suživot“. Vladajuća koalicija prigrlila je inicijativu albanskih demokrata i formirala komisiju od četiri albanska i tri srpska člana. Usvojen je konsenzusom princip „čiji narod, njegovo i ime“, a onda su Albanci dali 23 predloga za promenu od kojih u šest slučajeva nije poštovan osnovni princip - ulicama sa većinskim srpskim stanovništvom data su imena albanskih ličnosti ili mesta. Jer im se može, pošto su u većini... KUMOVI Pojedini albanski odbornici nisu ni u raspravi u Skupštini skrivali zluradost. Podsetili su da je poslednje „kumovanje“ ulicama pre ovog bilo 2001. godine, i da su tada sva nadenuta imena bila - srpska. Srbi su se, opet, pravdali da je „vreme bilo takvo“... Sad je vreme ovakvo, pa je - uprkos ljutnji Srba - predložen Ibiši, a za glavni gradski trg - Skenderbeg. „Kako to da u Beogradu može da postoji Skenderbegova ulica, a ovde vam smeta“, pitao je srpske odbornike Šaip Kamberi, predsednik opštine. „I on se borio protiv Turaka kao i Karađorđe...“ Srpski vožd, inače, ima i jednu od glavnih ulica u gradu, ali su ime trga, opet, Srbi, a naročito prvi opštinski radikal Jovica Stojmenović, nazvali „crvenom linijom odbrane“. „Pazite šta radite! Ako mi stanemo iza svoje crvene linije, a vi iza svoje, dobićemo podeljeni grad, kao Istočni i Zapadni Berlin“, poručio je albanskim kolegama u Skupštini Jovica Stojmenović. Radikali i odbornici DS napustili su sednicu Skupštine pre glasanja. Arsićevi, DSS i neki samostalni odbornici, ostali su do kraja, izgleda mimo prethodnog međusrpskog dogovora - i glasali protiv svih promena. Bez efekta. Usvojen spisak promena po proceduri koju predviđa zakon, biće upućen u Beograd, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na odobrenje. Šaip Kamberi, predsednik Opštine, kaže da očekuje da će spisak biti odobren u celini, ili bar većim delom. I da će postupiti u skladu sa stavom Ministarstva. Zašto i ne bi? Rok za odgovor je 60 dana, a kad stigne, kakav god da bude, i jedni i drugi moći će da ga upotrebe u kampanji. Da se legitimišu kao beskompromisni borci za nacionalnu stvar. U Bujanovcu, inače, nema industrije, ništa od onog što je radilo pre dvadeset i više godina, više ne radi, a novo nije podizano. Iseljavaju se i Srbi i Albanci. „Ranije su se Albanci tukli među sobom ko će da kupi srpsku kuću, a sada na svakoj drugoj kući piše Shtepia ne shit je...“, kaže nam jedan Albanac. „Kuća na prodaju“ na albanskom. U noći posle sednice Skupštine Đoković je proglašen za sportistu planete. A u Bujanovcu mu nisu dali ulicu. Romske ulice Ulice u kojima žive Romi, koji čine sedam odsto stanovništva, dobile su nazive po Šabanu Bajramoviću, Saitu Baliću, Indiri Gandi... umesto dosadašnjih Ćirila i Metodija, cara Dušana, Nikole Pašića... Po predlogu Albanaca, Dimitrije Tucović ustupio je mesto Naimu Frašeriju, albanskom prosvetitelju iz doba Osmanlija, ali su mu Albanci, zbog simpatija koje je gajio za njih, dali deo Karađorđeve ulice.