Nije vreme za proširenje EU

Martin Šulc, nemački socijaldemokrata, stupio je na mesto predsednika Evropskog parlamenta (EP) obećavši da će se boriti za veći uticaj ove institucije. U centru medijske pažnje našao se kada je Silvio Berluskoni, besan zbog kritika na njegov račun, izjavio da će Šulca preporučiti za filmsku ulogu „kapoa u koncentracionim logorima“. Šulc je poznat po impulsivnom karakteru i oštrim govorima, važi za beskompromisnog političara bez dlake na jeziku, zbog čega je često ulazio i u lične političke sukobe. „Postoji nekoliko metoda borbe, načina na koji ostvarujete svoje ciljeve. Možete biti nalik lavu, ili sličniji lisici“, kaže Šulc za NIN. „Ja verujem u iskrenost i transparentnost političkih rasprava, a ne u lukavost ili zlonamernost ogrnute slatkorečivošću. Možda su pojedinci kivni, ali barem znaju da govorim ono što mislim i mislim ono što govorim“. Šta je ključni razlog za stav EP da bi u martu Srbiji trebalo dodeliti status kandidata, što je za neke kritičare bio dokaz o „prosrpskom“ stavu Evropskog parlamanta? Smatram da je Parlament u pravu. Srbija zaslužuje da dobije zvaničan status kandidata EU i započne razgovore o pridruživanju. To bi trebalo da se ostvari na sastanku u martu. Još je rano reći da li će se to i dogoditi, jer odluka mora biti doneta jednoglasno. EP nije prosrpski orijentisan, već pokušava da bude objektivan. Uostalom i Evropska komisija je izjavila da Srbija treba da dobije status kandidata. Srbija bi mogla da uveća svoje šanse da postane kandidat EU u martu time što bi normalizovala dalje odnose sa Prištinom. Obe strane bi trebalo da razgovaraju o veoma konkretnim pitanjima, kao što su priznavanje diploma, energija, trgovina i telekomunikacije, čak i onda kada još nisu u mogućnosti da se dogovore u sveobuhvatnom smislu. Koji je najvažniji zadatak koji se postavlja pred Srbiju da bi postala punopravni član EU? Srbija bi jednostavno trebalo da bude spremna da se priključi. Ona mora da prihvati sve teške i ozbiljne norme i standarde EU, od politike konkurencije, kvaliteta hrane i rukovanja otpadom do državnih institucija i zvaničnika sposobnih da se suprotstave korupciji. Srbija mora da poštuje sve osnovne vrednosti EU, kao što su pravosnažni zakoni, poštovanje određenih sloboda ili zaštita manjina. Ona mora da usvoji i primeni na desetine hiljada strana zakona EU, poznatih kao acquis communitaire. Trebalo bi da bude u miru sa svojim susedima. Ove teške zadatke vredi odraditi bez obzira na to kada ćete ostvariti članstvo u EU. Kritikovali ste „nekonstruktivan“ stav kancelarke Merkel i izjavili da bi Srbija trebalo da ima istu perspektivu kao i Hrvatska. Koliko vaše evropske kolege dele taj vaš stav? Ali, Srbija ima istu perspektivu kao i Hrvatska. Predsedavajući EU su 2003. odlučili da sve zemlje zapadnog Balkana imaju perspektivu da se priključe EU jednog dana. Ta odluka nije odbačena. Biću krajnje iskren: sada nije pravi trenutak da se EU proširuje. Osnovni prioritet EU jeste da reši ekonomsku krizu. EU je potreban period konsolidacije. Međutim, pridruživanje Hrvatske ukazuje na to da EU ne zatvara vrata zemljama kandidatima. Najavili ste da ćete se boriti da EP dobije veća ovlašćenja u odnosu na Evropsku komisiju i Evropski savet. Na koju podršku računate i zar vam se ne čini da se sada dešava suprotno? U poslednjih nekoliko godina bilo je pokušaja da se EU oslabi poduhvatima kojima bi se mimoišle njene ključne institucije – Komisija i Parlament – kada je reč o važnim odlukama. Bilo je pokušaja da se EU renacionalizuje. Ovaj trend je postao očigledan sa erupcijom finansijske krize, a potom i dužničke krize. Pod izgovorom da moraju da delaju brzo kako bi se suprotstavili krizi, vlade pokušavaju da skrajnu uticaj institucija EU. Vlade upravo rade na novom sporazumu koji ima za cilj da unapredi budžetsku disciplinu, što je međuvladin dogovor, ali ne i dogovor zajednice. Ukoliko se ovaj trend nastavi, institucije EU pretvoriće se u prazne ljušture, a istinski politički život vodiće se negde drugde. Ozbiljno ću se suprotstaviti tom trendu. Vlade Nemačke i Francuske nastoje da preuzmu vođenje EU. U kojoj meri predstavnička tela to podržavaju ili se, pak, protive tome? Istorija nas uči da je za EU najbolje kada je ojačana francusko-nemačkim mehanizmom. S druge strane, ja sam čvrsto protiv „velikih momaka“ koji donose odluke u ime drugih. Ja sam protivnik ugodnih dogovora postignutih u stražnjim prostorijama Berlina, Pariza ili Brisela. Ne smemo se vratiti politici moći 19. veka koju simboliše Bečki kongres. Upravo iz tog razloga se i zalažem za snažno učešće Evropskog parlamenta u donošenju odluka. EP, jedina direktno izabrana institucija EU, obezbeđuje da ovaj proces bude transparentan, izvršitelj odgovoran, da interesi malih i velikih zemalja budu usklađeni i da principi demokratije i solidarnosti budu poštovani. Najavili ste da ćete biti „predsednik koji će učiniti sve što može kako bi povratio poverenje javnosti u proces evropskih integracija“. Šta je bio prelomni trenutak da dođe do gubitka tog poverenja? Mnogi Evropljani smatraju da su mnogo izgubili time što je uspostavljena globalizacija. NJima se ne dopada činjenica da su mnogi tradicionalni proizvodni poslovi izmešteni u zemlje kao što su Kina ili Indija. Za to često okrivljuju pannacionalne organizacije. EU je bila izložena temeljnim promenama tokom poslednje decenije i mnogi ljudi su prirodno sumnjičavi prema promenama. EU se sa 15 proširila na 27 zemalja i trebalo joj je vremena da se sistematizuje. To uvećanje pokazalo se kao uspešno. Kao treće, kriza suvereniteta je povezana sa evrom, ključnim projektom EU. Sasvim sam uveren u to da ćemo uskoro prevazići krizu. Rizičan referendum Srba na Kosovu Je li za EU prihvatljiv referendum Srba sa severa Kosova? Ne mislim da je to dobra odluka. Time preuzimaju rizik da se prodube podele i ne doprinose saradnji koja je neophodna regionu. Čak i ako Beograd i Priština ne mogu da se dogovore oko krupnih stvari, trebalo bi da pokušaju da na pragmatičan način rešavaju praktične probleme. Opasnost od podele EU Hoće li EU u skorije vreme uspeti da prevaziđe ekonomsku krizu, a da ne izgubi neke članice? Sve je više analitičara koji smatraju da će se postojeća ekonomska kriza pretvoriti u političku. Delite li to mišljenje i kako će se to odraziti na ulogu i značaj Parlamenta? EU se nalazi na raskrsnici. Nezavisna dužnička kriza predstavlja izazov kakav do sada nije zabeležen u našoj istoriji. Zalaganja tri generacije Evropljana da se izgradi integrisano tržište, kao i politička porodica, mogla bi u potpunosti da se naruše. Ovo se dešava jer siromaštvo i rastuća nezaposlenost podrivaju poverenje u politiku i veru u evropske integracije. Razočaranje politikom ojačava populističke partije koje propagiraju nacionalne egoizme koji će dovesti do podele EU. Situacija je veoma ozbiljna, ali sve je više pokazatelja da ćemo prevazići krizu. Stanje na finansijskom tržištu se popravlja i pored toga što je pojedinim zemljama evrozone smanjen kreditni rejting. Formira se novi fond za pomoć, koji će biti korišćen kao bedem da se spreči širenje krize i na velike zemlje evrozone. Španija, Italija i Francuska su nedavno uspešno emitovale nove obveznice, što ukazuje na to da se možda vraća poverenje u finansijska tržišta. Ja sam optimista i 2012. može da se pokaže kao godina proboja u našoj borbi protiv krize. Verujem da će se EU iz ove krize uzdići ojačana.