I javašluk ruši rakete

Srušeni i pokvareni sateliti, eksplozije raketa na lansirnim rampama, propala misija slanja letilice na Mars – milionske štete i gubitak imidža. Ruska civilna astronautika je prošle godine imala najviše neuspeha od početka svemirskih istraživanja, davne 1957. godine. Lane su lansirane 32 ruske svemirske letilice, šest neuspešno, što je velika sramota za veliku zemlju. Stoga je Vladimir Popovkin, šef državne svemirske agencije Roskosmos, početkom ove godine rekao da su propala lansiranja rezultat „dejstva spolja“, odnosno da su ruske rekete namerno oborene. A od koga – to nije kazao. Odmah se posumnjalo da bi „loši momci“ mogli da budu samo Amerikanci, jer su rakete nestajale sa ruskih kontrolnih monitora kad bi se približili snažnoj američkoj radarskoj stanici na Maršalskim ostrvima. Naravno da su američke vlasti odbacile svaku krivicu za padove, a u tome izgleda da ima i iskrenosti. „Amerikancima nije u interesu da prave probleme u ovoj oblasti, jer danas jedino Rusi imaju rakete i letilice sposobne da redovno snabdevaju opremom i hranom Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS), u kojoj rade i američki stručnjaci“, kaže u razgovoru za NIN Đorđe Blagojević, profesor sa katedre za sisteme naoružanja Mašinskog fakulteta u Beogradu. On podseća da je MSS zajednički projekt kosmičkih agencija SAD, Rusije, Japana, Evrope i Kanade. Štaviše, ruske letilice su jedine koje bi u slučaju problema mogle da evakuišu ugroženu međunarodnu posadu svemirske laboratorije. Danas se u toj kosmičkoj laboratoriji nalazi šestoro naučnika. KVAR A onda je i Popovkin lično potvrdio da pad 120 miliona evra skupog satelita „Fobos-grunt“ nije uzrokovan „stranim delovanjem“, već grubim propustom ruskih eksperata na zemlji. Državna istraga je ustanovila da je neuspeh misije posledica kompjuterskog kvara u satelitu, koji nije bio posebno zaštićen od opasnog kosmičkog zračenja, te je on prestao da radi. Odmah je kažnjeno nekoliko programera, saopštio je Roskosmos. Uprkos ili baš zbog ovih neuspeha, Moskva nastavlja svoje svemirske aktivnosti. Popovkin je 31. januara najavio da se sprema nova letilica za Mars, a od države je zatražio da do 2030. investira po pet milijardi evra godišnje u svemirske programe, modernizaciju opreme, nove stručnjake i izgradnju savremenog kosmodroma. Istovremeno je šef Roskosmosa nevoljno priznao još jedan kiks njegovih saradnika. Za 30. mart planirani start letilice „Sojuz“ sa posadom, u pravcu MSS, odložen je za najmanje mesec dana, jer su uočeni neki kvarovi. Početkom godine je takođe na neodređeno vreme odloženo lansiranje rakete „Proton“, koja je trebalo da u Zemljinu orbitu odnese holandski komunikacioni satelit. „Sojuz“ postoji još od zlatnih dana svemirskih letova, predstavljen je prvi put 1966, pa je pravo čudo kad „omane“, jer je čitav sistem doveden do savršenstva, podseća Blagojević. Do sada je taj veteran, nazivan i „svemirskom tovarnom mazgom“, imao 99 odsto uspešnih lansiranja, što je jedinstveni rekord. U ovoj oblasti se već 50 uspešnih poletanja jednog modela rakete smatra velikim uspehom. Tako se stručnjaci Evropske svemirske agencije stvarno vesele što je njihova raketa „Arijana“ do sada imala 45 sretnih lansiranja. Američki „Spejs-šatl“ je imao samo dve – doduše katastrofalne nesreće na 135 lansiranja. Ruski „Sojuz“ je ipak tu skoro fenomenalan: u 33 godine je zabeleženo preko 1.700 besprekornih lansiranja – a onda je prošle godine došlo do serije malera. ISTRAGA Putin je odmah reagovao i prošlog decembra svog bliskog saradnika i dotadašnjeg ambasadora pri NATO-u u Briselu, Dmitrija Rogozina, imenovao za potpredsednika u svojoj vladi, zaduženog za vojnoindustrijski kompleks, u koji spadaju i svemirska istraživanja. Po stupanju na dužnost, naredio je ne samo istragu o propalim lansiranjima, već i oštre kazne za odgovorne. Prvi rezultati te nove politike jesu i okončana istraga oko „Fobos-grunta“ i uvođenje strogih mera bezbednosti i predostrožnosti u svim objektima namenjenim svemirskim istraživanjima. Rogozin će u praksi sprovoditi odluke Putina, koji je krajem prošle godine kritikovao dosadašnju svemirsku politiku. Putin smatra da je bilo pogrešno razdvajanje vojnog i civilnog sektora u svemirskim istraživanjima, jer se tako veoma pogoršalo stanje. Rogozin treba sada da uvede red i rad, po vojnokomandnom principu, kao što je to bilo u nekadašnjem Sovjetskom Savezu. Do kraja ovog meseca političari i stručnjaci treba da formulišu i novu strategiju za kosmos, kako bi ruski potencijali ostali konkurentni. Blagojević smatra da je za prošlogodišnje neuspehe kriv javašluk, ali i nedostatak sredstava, pa možda i korupcija. Tokom devedesetih godina je tadašnji predsednik Boris Jeljcin mnogo štedeo i uskraćivao je potrebna sredstva za svemirska istraživanja. Posledice takve politike se vide i danas: najbolji stručnjaci su napustili državno-vojni sektor zbog loših uslova rada i mizernih plata, oprema je zastarela, pa su se čak kompjuterski delovi i programi kupovali na ilegalnom azijskom tržištu, pisali su proteklih meseci ruski mediji. Rusi skoro da i nemaju konkurenciju na ovom planu. „Amerikanci više nemaju svemirsku flotu“, kaže Blagojević. SAD su napustile prestižni projekt „Spejs-šatla“, koji je takođe imao niz neuspeha i koji je bio „totalni promašaj“, jer je bio izuzetno skup i složen. Samo jedno njegovo lansiranje koštalo je oko milijardu dolara, podseća Blagojević. Sada se Rusija bori da i dalje ostane vodeća svemirska sila. Moskva bi volela da sa SAD i EU krene u ostvarivanje zajedničkih misija ka Mesecu i Marsu – ako bude para, kaže profesor Blagojević. Za sada tih para nema na vidiku.