Povratak favorita

I kako se približava, tako se sve više stvara ona jedinstvena atmosfera, koju Fest, čak ni u najtežim godinama, nije izgubio - atmosfera slavlja jedne pomalo umiruće umetnosti na ovim prostorima, znatno osetljivije nego što je to slučaj u svetskim okvirima. Svakim zatvaranjem bioskopa, gašenjem festivala, neaktivnošću scene u svakom pogledu, umetnost filma postaje sve manje vidljiva. U tom smislu, Fest uspeva i dalje da, više od svih drugih, privuče publiku u mrak bioskopskih dvorana i da ih poveže sa ostvarenjima ostalih kinematografija nastalih u različitim uslovima, u godinama krize. A koliko se sa krizom izborilo ovogodišnje izdanje Festa, pogotovo kada je u pitanju obeležavanje tako značajne godišnjice kao što su četiri decenije postojanja, tek ćemo se time baviti, ali već prve najave, barem kada je u pitanju taj uvek željeni delić glamura, ne obećavaju mnogo. Ipak, pored sve ritualnosti koju Fest čini privlačnim, pre svega nas uvek interesuju ostvarenja koja stižu u nekoliko programa festivala, naravno iz najrazličitijih delova sveta. Nije da nema šta da se preporuči. Nekoliko filmova privlače pažnju, već po naslovu i najavi… EVROPA Uvek deluje nekako neobično kada u eri tehnološke ekspanzije i traženja publike među novom generacijom, interesovanje za klasike nikako ne jenjava. Tako ćemo ove godine, od sestara Bronte gledati čak dve nove adaptacije, doduše u posve novim interpretacijama – Emiline Orkanske visove i Šarlotinu DŽejn Ejr. U verziji oštre rediteljke Andree Arnold, film Orkanski visovi prikazuje jorkširskog farmera koji na povratku iz Liverpula sreće beskućnika, dečaka Hitklifa. Usvaja ga i dovodi kući, gde dečak razvija opsesivnu vezu s farmerovom ćerkom Katarinom... Iako je u pitanju kostimirana drama, ona pokreće savremena pitanja o rasizmu i nezavisnosti, ljubavi, ljubomori i porodičnim odnosima. Posebno će biti interesantna i zbog tako sirovog filmskog jezika kojim je realizovana. A u neobičnom čitanju DŽejn Ejr, mlada Mija Vasikovska postaje guvernanta u Tornfildu, gde upoznaje hladnog, nepristupačnog vladara kuće, gospodina Ročestera, u tumačenju sve traženijeg i boljeg glumca Majkla Fazbendera. Izgleda da je upravo ovakva podela sasvim dovoljna preporuka za ovo ostvarenje. Po mišljenju svetske kritike, Tilda Svinton je najoštećenija glumica u minuloj sezoni, zbog nenominovanja u kategoriji glavne ženske uloge za „Oskara“ za ulogu u filmu Moramo da razgovaramo o Kevinu. U filmu, Svintonova besprekorno igra ženu koja se odriče karijere kako bi rodila sina. Odnos između njih dvoje komplikovan je od prvog dana... Kada sin kao tinejdžer počne da se ponaša neracionalno i društveno neprihvatljivo, majka će se zapitati kolika je u tome njena odgovornost... Aleksej Balabanov, jedan od poznatijih ruskih reditelja srednje generacije, ovoga puta predstavlja se svojim trinaestim i, moglo bi se reći, jednim od najboljih filmova koje je dosad radio. Ložač, po kome film i nosi naslov, veteran je avganistanskog rata, penzionisani major koji vreme provodi pišući knjigu i ubacujući ugalj u peć. Povremeno, Ložača posećuje prijatelj koji u peći spaljuje nešto drugo, a ne ugalj - ljudska tela. Ali izgleda da to Ložača i ne brine mnogo... Vatra ipak odnosi sve pred sobom. I još jedan miljenik stiže na Fest, samo putem filma, naravno. Pedro Almodovar nas je više puta ostavljao bez daha, svojim šarenoliko uvrnutim vizijama sadašnjice. Ovoga puta, okreće se neobičnoj temi i to sve sa njegovim omiljenim i slavnim glumcem Antonijem Banderasom, koji u filmu Koža u kojoj živim igra plastičnog hirurga, opsednutog stvaranjem druge kože kojom je mogao da spasi suprugu, poginulu u saobraćajnoj nesreći. Posle dvanaest godina, doktor uspeva da stvori kožu koja je pravi štit protiv svakog napada. Ali za eksperiment je potrebno zamorče i saučesnik. A jedna žena, njegov je najverniji sledbenik, idealna je za to... Za sve sladokusce, negde paralelno sa filmom stiže i knjiga Tarantula, u izdanju Čarobne knjige, po kojoj je ovo ostvarenje nastalo. A Metjuu Kasovicu već dugo ne cvetaju ruže, kako na planu režije tako ni na planu glume. Nedavno smo ga gledali u očajnoj ulozi u očajnom filmu Izdaja, a sada bi donekle mogao i da popravi utisak angažovanim filmom koji potpisuje i kao reditelj, naslovljenim Pobuna. Priča doduše deluje pomalo lokalno, ali film možda i može da iznenadi. Radnja se dešava aprila 1988. u Novoj Kaledoniji, francuskoj koloniji. U želji da postigne nezavisnost, lokalno stanovništvo kidnapovalo je trideset policajaca. Trista članova specijalnih jedinica francuske vojske poslato je da smiri pobunjenike. Film prikazuje susret dvojice vođa, sudar dveju različitih kultura: Filip predvodi specijalne jedinice, a Alfons pobunjenike. Zajedno će pokušati dijalogom da reše spor... SVET Najveće i najprijatnije iznenađenje kada su ovogodišnji „Oskari“ u pitanju desilo se u kategoriji najboljeg glumca, kada se, prvi među nominovanima, našao Demijan Bišir, meksički glumac, poznat po epizodnim ulogama u filmovima i serijama, poput Korova, na primer. Film za koji je nominovan nosi naslov Bolje sutra i govori o problemima ilegalnih imigranata u SAD koji potiču iz siromašnih zemalja Latinske Amerike. Tražeći „bolje sutra“, jedan baštovan, koji održava vrtove u vilama na Beverli Hilsu, pokušava da sina tinejdžera odvrati od uličnih bandi i, samim tim, agenata imigracionog odeljenja. NJegova najveća želja je da sinu omogući život kakav on nije imao. Ali jedan događaj, za koji ni jedan od njih dvojice nije kriv, promeniće im živote iz korena... Očito film za ne propustiti. Nakon nekoliko propuštenih šansi da se dovedu filmovi DŽonija Toa pa i sam kultni hongkoški autor, ovoga puta, srećom bićemo u prilici da uživamo u njegovom ostvarenju Život bez principa, koji prati sudbine tri junaka koje će se ispreplesti u toku jednog dana. Tereza radi u banci i pokušava da održi poslovanje na rizičnim investicionim fondovima. Sitni gangster Buzard prolazi kroz težak period povezujući se s raznim otpadnicima kako bi zaradio novac. Inspektor Čeung je pošten policajac koga žena pritiska da kupe stan koji zapravo ne mogu sebi da priušte. Ona potpisuje papire na svoju ruku, uvlačeći ga u dugove. Kada Hongkong zapadne u finansijsku krizu, junaci će se naći pred velikim životnim odlukama. Tema kao stvorena za oštro filmsko pero jednog takvog filmskog genija kao što je DŽoni To. Što se drugih filmskih genijalaca tiče, oni retki koji su bili u prilici da se susretnu sa Ejbelom Ferarom na minulom Kustendorfu, ostali su daleko više oduševljeni njegovom harizmom i predavanjem, nego samim filmom Poslednji dan na zemlji, koji je tom prilikom premijerno prikazan. Vilijam Defo igra uspešnog glumca koji živi u velikom stanu sa svojom partnerkom, slikarkom. I radnja se dešava jednog popodneva... Već sledećeg dana, u 4.44, nastupiće smak sveta i preživelih neće biti. Ima nekih koji veruju u čudo i nadaju se spasenju. Ali dvoje ljubavnika prihvataju sudbinu i čekaju smrt... I još jedan gost Kustendorfa, od pre dve godine, sa ushićenjem je najavljivao svoj film, koji sada konačno stiže i na Fest. Sećate se DŽonija Depa i njegove oduševljenosti što je upravo on inicirao adaptaciju knjige Hantera Es Tompsona Dnevnik opijanja i to sa poprilično „zarđalim“ Brusom Robinsonom koji je poslednji put sedeo u rediteljskoj stolici još 1993. godine? Novi film prati priču o lutajućem novinaru Polu Kempu koji odlučuje da se preseli u Portoriko, bežeći od ludila NJujorka. Tamo piše za lokalne novine, prihvatajući život natopljen rumom i svakodnevicom koja se vrti oko mlade atraktivne verenice izvesnog Sandersona, korumpiranog sitnog biznismena koji želi da stvori kapitalistički raj za bogate Portorikance. Kada Sanderson od Kempa zatraži da pohvalno piše o njegovim poslovima, ovaj će se naći pred nezgodnim izborom: da li da postupi kako mu se kaže, ili da upotrebi moć reči kako bi razotkrio prljave poslove. Šta je od svega ispalo – ostaje da se vidi na jubilarnom 40. Festu.