Muzika koja misli

LJudi žele da čuju poruku, svetu reč. Ona može biti poslata preko mene ili preko bilo koga drugog. Ja nisam lider. Reči pesme, a ne onaj ko ih peva, ono su što pokreće ljude, govorio je Bob Marli Rege svet 6. februara slavi rođendan Boba Marlija, svoje najveće ikone. U Srbiji danas, čini se, mnogo je više razloga za vraćanje na njegove reči i ne može biti bolji trenutak za ponovno iščitavanje poruka kao što su: ne zaboraviti svoju istoriju, ali birati svoju sudbinu; ustati za svoja prava; odupreti se mentalnom ropstvu, osloboditi svoj um; ne izgubiti dušu… I mnoge, mnoge druge. „Sve poruke iz Marlijevog opusa danas imaju jednako važan ako ne i veći smisao nego kad ih je slao. Ako mogu tako reći, istinitije su nego u vremenu kada su nastajale. NJegova opažanja o stanju u društvu, o bezobzirnosti sistema i njegovoj neutaživoj želji da bezobzirno trči za profitom bez ikakvog osvrtanja na patnju većine svakako su danas aktuelnija nego u vreme kada ih je stvarao. Stvarnost je takva da nam danas treba gotovo po jedan Marli u svakom gradu kako bismo se nosili sa vremenom. Svakome od nas pojedinačno ostaje da se uklopi u ovo što je do sada rečeno. Da li ste istinski zadovoljni stanjem stvari u svetu? Da li vam opisano stanje deluje poznato, iz Marlijevih stihova? Ako je odgovor pozitivan, onda verovatno znate šta vam je činiti i samim tim tumačite poruku na pravi način“, ističe Jovan Matić, frontmen Del Arno benda, koji je pre nekih 25 godina i pokrenuo domaću rege scenu. Danas, ona funkcioniše i razvija se u različitim pravcima, okupljajući i “hraneći” svoju publiku. Pored bendova, imamo i saundsisteme, večeri posvećene rege muzici, pa i rege festivale. Čak i oni koji nisu u tom “tripu” spremni su da od reči do reči otpevaju pojedine rege numere koje se vrte i na mejnstrim stanicama. A proteklog vikenda su Dan Boba Marlija na svoje programske šeme ubacili gotovo svi relevantni klubovi... Ipak, pitanje je koliko se u svemu tome zapravo izgubila suština, da li se u tom višedecenijskom ponavljanju Marlijevih pesama zaboravilo na njihovo značenje i adekvatnost savremenom kontekstu. Koliko je sve to zapravo postalo moda, bez dubljeg bavljenja smislom. Ilustracija je gomila mladih domaćih “rastamana” obučenih u rege boje, koji ljuljajući u ritmu svojim dredovima i sa bezobrazno skupim pivom u ruci, pevaju o revoluciji i slobodi. Ilustracija je i bend, jednako uniformisan, koji im svira obrade pesama Boba Marlija (naravno) pri čemu je repertoar pažljivo osmišljen i koncentrisan samo na one stvari poznate širokoj publici. „Dan Boba Marlija mnogima čiji talenat i nije baš na zavidnom nivou pruža mogućnost da preko njegovog dela i na njegovom liku zarade na nekoj tezgi. Na domaćoj sceni mnogo je onih koji prosto funkcionišu po sistemu „copy/paste“ držeći se postulata roots muzike kao dogme. To je, po mom mišljenju, suprotno onome što je Bob Marli radio te ne vidim da ih je inspirisao u tom smislu. Mislim da je kod nas njegov uticaj vidljiv u većem broju onih čije pesme „skeniraju stanje u društvu”, kaže Matić. S druge strane, javno “skeniranje” kod nas izgleda još uvek podrazumeva i rizik da vam u publiku bace suzavac, kao što se u subotu desilo uoči koncerta benda FC Apatride Utd u „Ilegali“. Gledate na desetine mladih ljudi koji izleću iz kluba u centru grada, krkljaju i suze, i nije vam jasno koga su uspeli tako da isprovociraju, pa čak i ako je uz povod okupljanja išao i poziv na bojkot izbora. I možda baš u takvim situacijama Marlijevi citati dobijaju svoje konkretno značenje. Samo, pitanje je koliko njih će se odvažiti da ih “prevede”, odnosno čuje na tom nivou.