Keramičke slike

Već je bio zagazio u godine, a svet vizuelnog je izmenio odavno i činilo se kao da nema kuda dalje da ide. Onda je krajem jula 1946. godine u 65. godini života na proputovanju zalivom Žuan na Azurnoj obali, Pablo Pikaso, osnivač kubizma, jedan od najvećih slikara i vajara 20. veka, posetio godišnju izložbu grnčarije u gradiću Valori, blizu Kana. Pažnju mu je privukao štand Madura, pa je zatražio da upozna autore radova. Suzan i Žorž Rami ugostili su ga u svojoj radionici i Pikaso je istog dana izradio tri predmeta koji su ostavljeni da se osuše i ispeku. Nakon godinu dana se vratio i upitao za sudbinu svojih radova. Na njegovo oduševljenje bili su u izvanrednom stanju. Tada se bacio na posao. Sve do svoje smrti 1973. godine, Pikaso će zajedno sa radnicima Madure proizvesti oko 4.000 predmeta od keramike. Ovih dana neki od ovih radova su stigli da ožive i napuštenu fabričku zgradu „Beko“ preko puta donjeg Kalemegdana. Izložbu retko viđenih Pikasovih radova, prikupljenih iz tri privatne kolekcije pod imenom „Na Azurnoj obali“, u Beograd je donela slovenačka galerija „Deva Puri“ koja je 2010. godine u Muzeju istorije Jugoslavije predstavila postavku „Božanstveni svetovi“ Salvadora Dalija. LJudsko lice, sove, pikadori koji probadaju bikove, ženska obličja, koze i ribe, motivi su kojima se Pikaso poigravao na ovoj keramici. Slično kao što je na svojim platnima maštovito kombinovao razne oblike, i na keramici je stvarao svojevrsnu optičku igru. Tako je krčag nazvan Četiri lica iz 1959. godine oslikan jednostavnim potezima, a sisak, drška, svaki deo krčaga, čine različit izraz lica zavisno od strane sa koje se gleda. Žena svetiljka, izdužena vaza sa drškama spojenim na sredini umesto sa svake strane vaze, nalik je ženskom licu, ali tvori i žensku figuru spojenih ruku. Na istom tragu je i Šumska sova žena iz 1951. Kubizmu je, čini se, ovde dodelio dekorativnu ulogu. Kubističko lice i Lice Y oblika na keramičkoj pločici su prepoznatljivi portreti „a la Pikaso“, a možda najupečatljiviji izrazi nalaze se na pločicama Romb sa bradatim čovekom i Romb sa licem, iz 1971. godine. Posebnu celinu čine srebrni tanjiri i medaljoni od zlata, izrađeni postupkom iz kalupa slično keramičkim radovima, koje je Pikaso stvarao zajedno sa francuskim umetnikom Fransoa Igoom, praunukom Viktora Igoa. Tehničke savete o izradi keramike koje je dobijao od Suzane Rami, Pikaso je koristio kao podsticaj za svoje eksperimente. Umesto standardnih grnčarskih alatki služio se kuhinjskim noževima, žičanom mrežom, katkad običnom krhotinom neke vaze. NJegova virtuozna sposobnost da sa nekoliko poteza predstavi ne samo pokret, već njegovu snagu, ovde se može videti na delu Dva igrača iz 1956. godine, kao i na seriji oslikanih tanjira Pikador iz 1953, a možda ponajviše na keramici Scena borbe sa bikovima, gde na narandžastoj podlozi tanjira leži toreador koga je probo bik. Toreador, njegov mač, bik, sve je urađeno jednim oštrim, izvanredno dramatičnim potezom crnom bojom. Zanimljivost izložbe su i brojni plakati koje je Pikaso radio za izložbe keramike u Valjarusu, izložbe radionice Madura ili za svoje sopstvene. Kuriozitet je Pikasov plakat urađen za jugoslovenski film Bitka na Neretvi, reditelja Veljka Bulajića. Postavka „Na Azurnoj obali“ može se videti do 15. aprila ove godine, kada se seli u Dubrovnik. Ulaznica košta 450 dinara, a stručno vođenje izložbe biće sredom i subotom. Prateći program činiće i radionice, predavanja i projekcije filmova o Pablu Pikasu.