Dinarizacija – korak unazad

U autorskom članku guverner Dejan Šoškić založio se za dinarizaciju. To nije dobra monetarna strategija, jer se na taj način ne može postići željeni cilj - stabilnost cena, a da istovremeno obim novčane mase ne bude prepreka obavljanju prometa robe, usluga i kapitala. Dinar čini samo deo novčane mase, a sa njim kao valutom inflacija je neukrotiva. Dinar nije mera vrednosti (cene automobila isključivo se izražavaju u evrima), ni sredstvo štednje (preko 90 odsto štednih uloga je u stranoj valuti), a nije ni konvertibilan van granica Srbije. U uslovima stalno prisutne inflacije, posledica dinarizacije biće dalje siromašenje građana, a i privreda plaća danak. Ima li veće štete od činjenice da preduzeća moraju da idu u stečaj zato što ne mogu da naplate svoja potraživanja, a masovna nelikvidnost direktna je posledica skučenog manevarskog prostora u kome deluje kreditno-monetarna politika, operišući sa dinarom, koji je samo delimično novac. U takvim okolnostima svaka monetarna mera koja vodi ka ekspanziji novčane mase, preti rastom inflacije. Nelikvidnost će, pak, biti još veća bez dodatnog novca u opticaju da se obezbedi naplata zaostalih potraživanja. Zato dinarizacija nema odgovor na goruća ekonomska pitanja: nelikvidnost, obuzdavanje inflacije, itd. Inflatorni dinar nije nikada mogao sebi da obezbedi renome potpunog novca. NJemu je potrebna pomoć. To bi mogao da bude evro, dolar ili neka druga konvertibilna valuta. Bez obzira za koju se odluči, NBS bi trebalo da kreira dodatnu novčanu masu, umerenim povećanjem kreditne aktivnosti poslovnih banaka u toj valuti. To bi bila evroizacija ili dolarizacija. Suprotan proces je dinarizacija. Evroizacijom se može povećati novčana masa i posledično rešiti problem nelikvidnosti, a da se ne izazove rast inflacije i devalvacija dinara. Sasvim suprotni biće efekti dinarizacije.