NJuškanje u sumnjivoj zoni

Privatne detektive obično gledamo u starim američkim filmovima i zamišljamo ih kao mračne, tajnovite tipove koji uvek puše i stoje negde u senci. Ili poput elegantnih i domišljatih likova kao što su Šerlok Holms i Herkul Poaro. Posao naših privatnih detektiva nije tako romantičan kao što smo navikli da gledamo u filmovima, ali su i slučajevi koje oni rešavaju pomalo filmski. Preljube, praćenje poslovnih partnera, maloletnici na stranputici, traganje za nestalim osobama, rasvetljavanje pretnji, čuvanje dece, potraga za ukradenim predmetima... Ukratko, sve ono što policija ne želi ili nema vremena da radi. Srbija je među retkim državama koja nema zakon o detektivskoj delatnosti, pa se time bave firme registrovane za razne druge poslove. Zvanično je registrovano tridesetak ovakvih agencija, ali se procenjuje da se ovim poslom bavi više stotina. Pokušaj da se ova oblast uredi, za sada, doveden je u pitanje, jer tekst koji je Vlada uputila Skupštini ocenjen je kao nedovršen i neustavan. Prema kritikama, istražitelju je u odnosu na ranije posao sada mnogo lakši jer dovoljno je da samo sa punomoćjem obiđe potrebne državne institucije i dobije sve podatke koje je klijent zatražio. Najprivatniji podaci dobijaće se, kako kažu kritičari, praktično bez problema, a da se ni detektiv niti bilo ko od nadležnih, navodno, ne zapita za šta se ti podaci koriste. Zato je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apelovao na Vladu Srbije da iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o detektivskoj delatnosti. Zloupotrebe Kako poverenik ističe, Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave i pravna lica koja na osnovu javnih ovlašćenja vode evidencije, i što je, kako kaže, posebno neshvatljivo, „drugi rukovodioci“, dakle praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima lične podatke građana, pri čemu je kao pravni osnov predviđen ugovor koji detektiv ima sa svojim klijentom, odnosno njegovo ovlašćenje. Tako se, po rečima poverenika, direktno dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po kome je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo kad je izričito predviđena zakonom ili kad za to postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi. Ni sam krug lica čije podatke detektivi mogu obrađivati nije jasan i precizan poput recimo formulacija „nestala lica ili lica koja se kriju“ ili „lica koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu“, ili lica koja „anonimno postupaju prema korisniku usluge narušavajući mu privatnost“. Istovremeno, Predlog ne utvrđuje kako se te činjenice dokazuju, što omogućava tumačenje po kome je za njihovo „postojanje“ dovoljna i prosta tvrdnja naručioca posla te da se shodno tome po ovom „osnovu“ može pristupiti podacima o ličnosti praktično neograničenog kruga građana. Posle ovih napomena reagovao je i ministar policije Ivica Dačić obećavši da će Predlog zakona biti povučen. Sve ovo, pak, demantuju u Udruženju za privatno obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, inicijatoru i jednom od kreatora zakona, sa napomenom da se te primedbe odnose na nekadašnji nacrt zakona, koje su u zakonskom predlogu ispravljene, pa ni povlačenja zakona iz procedure neće biti. U to treba da ubede druge odredbe zakona u kojima se, navodno, jasno objašnjava svrha prikupljanja podataka, drugim rečima da se ti podaci traže na opravdan i obrazložen način. Listajući sam predlog zakona to se nije moglo lako utvrditi, pa će po svemu reč morati da daju eksperti za tu oblast. „Ovo su vrlo škakljivi podaci, naročito kada se zna da je jedan od poslova detektiva i provera validnosti poslovnog partnera, provera poslovanja konkurenata“, upozorava Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Nije daleko ono iskustvo kada su oponenti diskreditovani i njihovom medicinskom istorijom“. Hrvatski zakon je tu mnogo jasniji. Po njemu, mogu se dati oni podaci koje stranka ima pravo da traži. Ako ih nadležni organ ne da, dužan je da napiše zašto ih ne da. Tako se ponovo vraćamo u onu sivu zonu u kojoj legalno ili na crno u privatnom bezbednosnom sektoru radi između 30.000 i 50.000 ljudi, što je više nego u vojsci i policiji. Zakon o opštenarodnoj odbrani i društvenoj samozaštiti, koji je to donekle regulisao, ukinut je još 1993. godine. Tako je poslednjih dvadeset godina ova delatnost bila neka vrsta sive zone i njena minimalna regulacija bila je preko sporednih zakona poput onog o preduzećima, o oružju i municiji, ili Zakon o klasifikaciji delatnosti sa šifrom 74600, koja se odnosila na ovu delatnost... Pošto država nije bila u stanju da pruži određeni stepen zaštite, na scenu su stupali „alternativci“, da bi se sve zloupotrebilo i pretvorilo u klasično reketiranje. Svi se dobro sećaju Željka Ražnatovića Arkana, ili kapetana Dragana, koji su svoj „patriotizam“ naplaćivali tako što su formirali razne fondacije za pomoć svojim „ratnicima“. Oni su formirali i prve agencije za obezbeđenje, kako bi se koliko-toliko legalizovali. Recimo, niko nije mogao da otvori agenciju bez „komandantove“ (Arkanove) saglasnosti. Da se tim poslovima, u slobodno vreme, bave i policajci, potvrda su i njihova ubistva „na dužnosti“. Jedan je izrešetan blizu policijske stanice na beogradskoj Bežanijskoj kosi. Bio je pripadnik SAJ-a, ali i bodigard na savskim splavovima. U Udruženju za privatno obezbeđenje kažu da se brojem detektiva u državi samo licitira, jer evidencija ne postoji. „U našem udruženju je 15 agencija, a znamo da još toliko preduzeća pruža ovu vrstu usluga“, kaže Dragiša Jovanović, član odbora ove asocijacije pri PKS. „Tek kada policija počne da izdaje licence za rad, znaćemo koliko detektiva radi u Srbiji“, dodaje Jovanović, uz napomenu da oni godinama iščekuju nove propise kako bi se konačno odredila „pravila igre“ . U njihovom je interesu, kako objašnjava, da se iz ovoga posla isključe nekvalifikovani i ljudi koji se njime bave na nečastan način, ugrožavajući ugled cele profesije. Haos Pored poslovičnih primera policajaca, kriminalaca, više i manje sumnjivih lica, ima i tako bizarnih primera koji deluju više uznemirujuće nego upozoravajuće. Jedan je naveo Jovanović, a radi se o slučaju desetak škola koje je obezbeđivala jedna firma iz Rume. Niko ništa nije sumnjao i znao dok na TV nije objavljeno da su u Boliviji ubijeni ljudi koji su čuvali nekog narko-bosa a bili su iz ove rumske firme. U stvari, kako kaže Jovanović, oni nisu ni imali firmu, već samo prezentaciju na internet-sajtu. A radilo se o bivšim pripadnicima vojske. „Funkcionalno ta delatnost nije regulisana i stvarala je prostor za velike manipulacije i kršenja ljudskih prava koji su doveli do potpuno negativnog imidža delatnosti“, kaže Marko Milošević, koji se bavio istraživanjem ove delatnosti. Prema istraživanju ovog centra poverenje u privatni sektor bezbednosti ima samo 23 odsto građana, dok 44 odsto njih smatra da ovaj sektor svojim radom više doprinosi nebezbednosti građana. Ako se primedbe poverenika stave na stranu, postoji još nejasnoća i nedoumica vezanih za ovaj zakon. Tako kod izdavanja licenci, pored uslova koje lice mora da ispuni da bi je dobilo, ostavljen je dosta širok krug izuzetaka koji obuhvata lica sa pet godina radnog iskustva na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, poslovima odbrane, bezbednosno-obaveštajnim, sudijskim i tužilačkim poslovima. NJima licenca sledi automatski, iako je neko možda radio samo na administrativnim poslovima koji nemaju baš neke veze sa detektivskim poslom. U Belgiji, recimo, privatnim poslovima obezbeđenja i detektivskom delatnošću ne mogu da se bave osobe koje su došle iz bezbednosnih struktura narednih pet godina. U Hrvatskoj detektiv je dužan da odbije posao ukoliko je prethodno osobu na kojoj radi „obrađivao“ tokom svog rada u MUP-u. Takođe je prepoznat sukob interesa ukoliko je unajmljen da „obrađuje“ osobu za koju je prethodno radio. U obrazloženju našeg zakona piše da su uzeta u obzir zakonska rešenja i iskustva naših suseda koji već imaju takve zakone, ali, izgleda, ne i pomenuti primeri. Zakon, takođe, ne predviđa bezbednosnu i krivično pravnu proveru vlasnika agencije, već samo odgovornog lica i lica koja obavljaju detektivsku, ili službu obezbeđivanja objekata i lica. Za g. Jovanovića to je normalno, jer oni i direktno obavljaju delatnost i moraju posedovati licencu, a da vlasnik može biti i fiktivan, odnosno ne onaj pravi i da je to teško izbeći. S druge strane, Milošević iz Beogradskog centra kaže da je njihova sugestija prilikom izrade zakona bila da te provere i licenca treba da važe i za nominalnog vlasnika, da se ne bi dešavale stvari kao u slučaju firmi „Polito“ i „Total sekuriti“, koje su služile kao maska za kriminalne delatnosti. Iza firme „Polito“ stajao je Milan Lazarević, koji je bio vođa valjevske kriminalne grupe. Široj javnosti je bio poznatiji po nadimcima „General“ i „Laza bombaš“. Potonji nadimak dobio je zbog napada bombom na policajce 1992. godine. Još zanimljivija je firma „Total sekuriti“, iza koje je stajao Darko Šarić, koji je sa još dvadesetak osoba okrivljen za ogroman šverc kokaina iz Južne Amerike. Tako stečeni novac ulagao je i u ovaj sektor. Zakon o privatizaciji iz 2001. godine u velikoj meri je uticao na to da se u ovoj sferi formira mnogo firmi, čiji broj se danas svodi samo na procene. Tu su ušle i strane firme, koje su svojom veličinom i snagom zaposele veći deo ovog tržišta, čija se vrednost procenjuje na oko 180 miliona evra. Od domaćih najbolje rade one firme koje su i najbliže vlasti. Tako je bilo u prošlosti, tako je i sada, što potvrđuju i neka naizgled trivijalna prezimena. Srbija pod oružjem U Republici Srbiji ne postoje tačni podaci o brojkama u sektoru privatnog obezbeđenja. Rezultati sprovedenih istraživanja pre nekoliko godina doveli su do sledećih procena: Broj zaposlenih: 25.000 do 60.000 Količina oružja u sektoru privatne bezbednosti: 47.000 Količina oružja u posedu građana: 1.056.314 (legalno) i 944.000 (nelegalno) Količina oružja u posedu MUP-a: 53.000 Količina oružja u posedu Ministarstva odbrane: 200.000 + 589.000 (rezervisti) Vrednost tržišta usluga privatnog obezbeđenja: oko 180 miliona evra Broj registrovanih firmi: preko 3.000 (nema preciznih podataka koliko njih trenutno radi)