Psihološkinja

Moju je pažnju ipak privuklo nešto drugo. Ispod naslova, uz fo tografiju, piše: „Autorka je psihološkinja“. Izgleda da su i u Crnoj Gori, kao danas i u Srbiji, prihvaćeni oblici ženskog roda psihološkinja, sociološkinja, biološkinja i sl., potekli iz inicijative novosadskih lingvistkinja. I to je u redu. Ženski oblik je potreban, ne što bi bilo pogrešno reći „Autorka je psiholog“ (muški rod ima i opšte značenje struke ili funkcije, nezavisno od pola dotične osobe), nego što moramo izbeći gramatičke grozote tipa „Crnogorski psiholog je napisala...“, „Porazgovarao sam sa psihologom, koja mi je rekla...“. Šteta je samo što oblici na -škinja deluju kao da su izvedeni iz prideva psihološki, sociološki itd., a ne iz imenica na -log. Čisto teorijski, bilo bi pravilnije reći psihologinja, biologinja, ali nam takvi oblici naprosto ne idu u uši – valjda ne samo zato što njih upotrebljavaju Hrvati. Nekada smo bez problema pravili izvedenice na -inja od osnova na -g: imamo boginju (dok Hrvati kažu božica), imamo ženska imena Draginja i Blaginja, imamo kneginju (od kneg-, gde je u muškom rodu g naknadno prešlo u z), a plod gloga zovemo gloginja. Rečnici beleže izraz mlatiti gloginje, sa značenjem „raditi nekoristan posao“. Nadajmo se da ova kolumna, kao ni ona u „Vijestima“, nije samo mlaćenje gloginja.