Sa preteranom potrošnjom nema stabilnog kursa

Često se čuju kritike koje pojedini predstavnici domaće privrede upućuju na rad Narodne banke Srbije. S tim u vezi korisno je podsetiti se ispravnih odgovora na neka od pitanja koja se u poslednje vreme otvoreno ili implicitno postavljaju u javnosti. Da li je ispravno kada tražimo da centralna banka direktno pomogne rešavanju finansijskih i drugih problema privrede? Ne. Zaboravljamo da su nadležnosti NBS precizno definisane Zakonom i u skladu sa nadležnostima dobro uređenih centralnih banaka u svetu i odnose se pre svega na inflaciju i finansijski sistem. Narodna banka ne sme kreditirati ni državu ni privredu, niti se sme mešati u konkretne poslovne odluke nezavisnih akcionarskih društava kakve su banke i druge finansijske institucije koje posluju po propisima zemlje. Zaboravljamo da je osnovni Zakonom definisani cilj NBS da obezbedi cenovnu i stabilnost finansijskih institucija. I da je to glavni i fundamentalni doprinos koji NBS daje i treba da daje ukupnom ambijentu za privredni razvoj zemlje. Da li privrednici imaju kome da se obrate za njihove realne probleme? U nekim zemljama nema dovoljno državnih i nezavisnih organa koji u svojim nadležnostima imaju bavljenje problemima realne privrede. Srbija nije takva zemlja. Za taj posao imamo čitav niz institucija: od privrednih komora, poslovnih udruženja i asocijacija, preko državnih agencija i fondova (za privatizaciju, za razvoj, za regionalni razvoj i mala i srednja preduzeća, za osiguranje izvoza, za strana ulaganja i promociju izvoza....), do resornih ministarstava Vlade (za finansije, za ekonomiju i regionalni razvoj, za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, za poljoprivredu, trgovinu, šumarstvo i vodoprivredu, za infrastrukturu i energetiku. Doskora smo imali i posebno ministarstvo za NIP, a privrednicima su na raspolaganju i ekonomske diplomate radi otvaranja novih tržišta i uspostavljanja kontakata sa strateškim partnerima u inostranstvu. Da li je NBS neuspešna u realizaciji svoja dva osnovna cilja? Inflacija je u januaru 2012. na nivou od 5,6 odsto i u opsegu je inflacionog cilja. U 2011. je, uprkos izrazitog šoka cena hrane i regulisanih cena na početku godine, bila 7,0 odsto, za jedan procenat iznad gornje granica inflacionog cilja. Da regulisane cene koje kontroliše država nisu porasle za 10,4, već u dogovorenim okvirima od 7 plus-minus 2 odsto, i inflacija u 2011. bi bila u ciljanom okviru, a na cene hrane monetarna politika nema uticaja. Bazna inflacija na koju monetarna politika ima uticaja, kretala se sve vreme u okviru inflacionog cilja. Drugo. Finansijska stabilnost sistema je očuvana i povećava se. Regulativa je doprinela da su domaće banke znatno stabilnije nego 2008, jer su više okrenute domaćim i dugoročnim izvorima finansiranja i time otpornije na nestabilnosti koje mogu doći iz međunarodnog okruženja. Finansijske institucije redovno posluju, uvedeni su Bazel II standardi i po osnovu dokapitalizacije banaka u Srbiju je tokom 2011. ušlo preko 300 miliona evra. Bankarski sektor je visokokapitalizovan, vrlo likvidan i sa rezervacijama koje nadilaze iznos problematičnih kredita. U 2011. domaća štednja i devizne rezerve dostigli su najviši nivo u istoriji. Da li Narodna banka ima prilike da čuje privrednike? Da, i to neposredno i u velikom broju. Da li zemlje sa nedovoljno konkurentnom uvozno orijentisanom privredom, koje godinama uporno troše više nego što proizvode, koje odlažu strukturne reforme i koje nemaju aktivan aranžman sa MMF-om, mogu na srednji i dugi rok da imaju relativno stabilan devizni kurs? Ne.