Glas

Na televiziji i internetu se pojavio domaći muzičko-reklamni spot za jednu poznatu političku opciju. Evo sadržaja spota kako sam ga ja doživeo. Molim da se uzme u obzir da ne komentarišem tu političku opciju. S njom sam skroz okej. Kao i sa bilo kojom drugom. Dakle, ovako. Smenjuju se lepote sela i grada, reka i planina, žive i nežive prirode. Igraju ljudi u narodnim nošnjama. Pevaju žene i muškarci raznih dobi i zanimanja. Na plejbek. Zeva cela Srbija. Dosadno i već viđeno. Slično je i s muzičke strane. Jedna deonica surovo i neukusno podseća na onaj karakterističan operski deo iz „Bohemian rhapsody”. Druga deonica je poskočica a la Bregović. Ostatkom dominiraju uticaji Blekmura i Brene. Tekst, takođe, opšta mesta. San-dan, mlad-grad, trt-mrt, čuje se pesma naroda, svi su zajedno i biće bolje. Možda u košarci. Taj udruženi tekst. I ta udružena muzika. Udruženi sa tim slikama. Daju klip pod nazivom Dođi i ti. Ili Jaka Srbija. Pretpostavljam da je prvo naziv pesme. Drugo je onda orkestar. Klip je od kukuruza. Koji se lako primeti i teško zaboravlja. Muziku je potpisao Orfej. Tako piše na internetu. Taj starogrčki junak je poznat po tome što je svojom muzikom nagonio jata ptica da s neba sleću, jata riba da iz vode iskaču, jedno lane da po noći samo krene itd. Zbog tih sposobnosti ga je, verovatno, i uzeo tekstopisac. Takođe potpisan. Poznati političar. Koji je i muzičar. I kompozitor. I aranžer. Sve se to u njemu udružilo. Toliko toga je nekada bilo rezervisano samo za Nikicu Kalođeru. Ili je to bio Stipica. Ali oni su za sve to imali pokriće. Nisam uspeo da saznam ko su autori spota. Ovo je, oprostiće mi, poruka, pre svega, za njih. U vašem spotu građani Srbije otvaraju usta. Ali se ne čuju originalni glasovi. Umesto njih, čuju se neki drugi građani Srbije. Nije lepo ljudima uzimati glasove. Jedan čovek, jedan glas. Tako je u politici. Tako je to i u muzici.