Frizeraj iz Nemanjine

I pre izjašnjavanja Saveta ministara o statusu kandidata Srbije za članstvo u EU, bilo je sasvim izvesno da će se veoma brzo naša zemlja naći u društvu Belgije, Španije, Italije, Kipra, Holandije, Slovenije, Grčke i Portugala. Nažalost, jedino što je ovim zemljama zajedničko je – recesija, koja se proglašava kada neka zemlja u dva uzastopna kvartala ubeleži pad bruto domaćeg proizvoda (BDP). Svi sagovornici NIN-a, naime, tvrde da ove godine u Srbiji neće biti projektovanog privrednog rasta od 0,5 odsto. U najboljem slučaju BDP će ostati isti, ali su veće šanse da će biti manji nego lane. Bar za jedan odsto, a možda i više, uvereni su ekonomski analitičari, koji početak bilo kakvog oporavka ne očekuju pre novembra. I to pod uslovom da nova vlada „skroji“ dobru ekonomsku politiku i mere za borbu protiv krize. No, čak i da ne bude pada, BDP Srbije do kraja ove godine neće dostići nivo iz 2008, poslednje godine pre krize. Jedino se u odlazećoj vladi uporno drže optimističkih procena o rastu BDP-a. Zato cinici kažu da ih Nemanjina 11 sve više podseća na frizerski salon, u kojem se „friziraju“ svi ekonomski podaci. Od minusa u državnoj kasi, preko priliva stranih investicija, do privrednog rasta. Drugi, pak, Vladu porede sa optičarem, koji nosi naočare kroz koje sve izgleda ružičasto. Sa njihovom dioptrijom ne vidi se nijedan problem! Ni skoro pola miliona ljudi, koliko ih je od 2008. ostalo bez posla, a uskoro bi mogla da im se pridruži nova armija od nekoliko desetina hiljada nezaposlenih. NULA A problemi se samo gomilaju. Na to za NIN ukazuje i Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo Alpe-Adrija banke. Ona upozorava da postoje objektivni rizici da ova ekonomska godina bude lošija od prošle. Da umesto rasta, koji je zvanična statistika za 2011. procenila na 1,9 odsto, Srbija ove godine ostvari „nulti rast“ ili čak izvestan pad! Slično očekuju i njene kolege iz Rajfajzen banke, koji su uvereni da će zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i odlazak sa tržišta najvećeg izvoznika, Ju-Es stila, neminovno imati negativan efekat na industrijsku proizvodnju, BDP i izvoz u prvom kvartalu. Tome će, kažu, doprineti i privremeno zatvaranje proizvodnih kapaciteta velikog broja preduzeća zbog izuzetno niskih temperatura, do čega je došlo ubrzo nakon što je istekao produženi odmor u velikom broju kompanija, koje su dva dana državnog praznika za Sretenje proširile na celu nedelju. „Vrlo je moguće da će se negativni trend nastaviti i tokom drugog kvartala, s obzirom na to da se održavaju redovni parlamentarni izbori, kada tradicionalno investitori smanjuju svoje aktivnosti u iščekivanju rezultata. S obzirom na to da se tek tokom trećeg kvartala očekuje formiranje nove koalicione vlade, a da počinje sezona godišnjih odmora, realno je da nivo privredne aktivnosti bude ispod nivoa zabeleženog u istom periodu 2011. a razlog zadržavanja ukupne ekonomske aktivnosti u pozitivnoj zoni bi mogle biti planirane javne infrastrukturne investicije, dok se očekuje da će privatni sektor mnogo manje doprineti rastu ekonomije. Dakle, očekujemo da bi ekonomija mogla ući u fazu revitalizacije i laganog rasta tek u četvrtom kvartalu, kada bude zaokružen ciklus formiranja svih institucija nove vlasti“, procenjuju za NIN analitičari Rajfajzen banke. SIGNALI Ekipa stručnjaka, okupljenih oko biltena „Mesečne analize i trendovi“ (MAT), sa ekonomistom Stojanom Stamenkovićem na čelu i članom Fiskalnog saveta Vladimirom Vučkovićem, procenjuje da će se u prvom tromesečju 2012. u odnosu na isti period 2011. smanjiti i industrijska proizvodnja ( 0,3 odsto), promet u trgovini na malo u stalnim cenama (5,6) i izvoz (1,5 odsto). I sami privrednici u anketi MAT-a očekuju novi pad prodaje u naredna tri meseca, tako da „indikator očekivane prodaje“ nije bio niži još od januara 2009. To je najbolji signal krize, jer će pad tražnje posledično dovesti i do pada privredne aktivnosti, navode autori MAT-a. S obzirom na to da će drugi kvartal proteći u znaku izbora, sa velikom dozom izvesnosti može se očekivati nastavak negativnih trendova, a u tom slučaju će Srbija početkom leta i zvanično upasti u recesiju. Jasna Atanasijević precizira da će odlazak Ju-Es stila i „tihi hod“ smederevske železare čisto matematički smanjiti obim industrijske proizvodnje za nekoliko procentnih poena, koliko je ova fabrika učestvovala u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u istom periodu prethodne godine, kada je bila u pogonu. Računica autora MAT-a je da bi izvoz mogao pasti za osam, a proizvodnja prerađivačke industrije do četiri odsto ako železara ostane na „hladnom hodu“ veći deo ove godine. ELEKTROŠKOVI Na prag recesije srpska ekonomija došla je i zbog „elektrošokova“, jer je za vreme vanredne situacije isključena struja mnogim firmama, pa i onima koje su imale ugovorene izvozne poslove i precizne rokove isporuke. Radan Ristanović, vlasnik porodične firme Pahuljica iz Užica priča za NIN da mu nije pomoglo ni to što je imao ugovor sa stranim kupcem, koji mu je naručio 15.000 pantalona za nemačku vojsku. „Još ne mogu da shvatim kako neki ljudi ništa ne razumeju i da se ponašaju kao da je 1945. a ne 2012. Tražili su mi da isključim i pumpe za vodu, koje su zbog niskih temperatura mogle da zamrznu i da popucaju. Nikoga nije bilo briga kolika će šteta biti. Dve godine mi je trebalo da ubedim Nemce, a sve je moglo da propadne za samo nekoliko dana. Imali smo ludačku sreću što Nemci nisu raskinuli ugovor i našli nove snabdevače. Krili smo od njih da imamo bilo kakav problem, ali tu izgubljenu nedelju niko ne može da nam nadoknadi. Ne mogu da shvatim da nas rođena država spotiče. Nisam više pametan i dođe mi da dignem ruke od svega“, ogorčen je Ristanović. U Uniji poslodavaca tvrde da su štete zbog isključenja struje skoro pola milijarde evra. U Ministarstvu ekonomije još nisu procenili efekte, ali su uvereni da je šteta mnogo manja. No, čak i da je ona 150 miliona evra, to je 0,5 odsto BDP-a, taman koliko i planirani privredni rast. Drugim rečima, februarska isključenja struje privredi „pojela“ su planirani rast BDP-a za celu ovu godinu! IZAZOVI U Vladi procenu rasta baziraju i na uverenju da će ove godine, kako je nedavno izjavio premijer Mirko Cvetković, mnoge od dve milijarde dolara stranih investicija iz 2011. početi da „daju efekte u većoj proizvodnji, izvozu i zapošljavanju“. Previđa se, međutim, prosta činjenica da je skoro dve trećine od te sume platio Delez za kupovinu Delta Maksija i da je tom transakcijom promenjen samo vlasnik jedne privatne firme. To, dakle, neće imati nikakvog efekta ni na rast proizvodnje, a još manje na zapošljavanje. Pre se može očekivati da će Delez zatvoriti neke nerentabilne prodavnice i time smanjiti broj zaposlenih. I dok je za Vladu i ta akvizicija kao deo stranih investicija razlog za optimizam, druge to navodi na veliki oprez. Tako je za Jasnu Atanasijević dodatni izazov što je u 2011. obim stranih direktnih investicija bio „vanredno visok“ baš zbog dve velike pojedinačne investicije, Fijatove u fabriku automobila u Kragujevcu i Delezove za preuzimanje Delta Maksija. „Tako nešto teško da se može očekivati u ovoj godini. Uz to će finalna potrošnja verovatno nastaviti da bude ugrožena visokim nivoom nezaposlenosti i negativnim očekivanjima s obzirom na tri protekle godine u kojima je nezaposlenost u porastu“, upozorava glavni ekonomista Hipo Alpe-Adrija banke. „U tom smislu, postoji nekoliko ključnih izazova. Prvi je slabiji priliv stranih kredita, ili čak neto odliv, što podrazumeva da se iz zemlje više deviza odliva za vraćanje prethodno uzetih kredita, nego što stiže po osnovu novih pozajmica. Drugi izazov je smanjenje izvoza zbog niže tražnje u nekim značajnim spoljnotrgovinskim partnerima iz zapadne Evrope, s obzirom na to da su projekcije rasta BDP-a za evrozonu pretežno negativne i većina analitičara očekuje pad BDP-a za 0,5 odsto. Pri tome se za Italiju, koja je naš najveći partner u evrozoni, predviđa pad od 1,15 odsto, a za Nemačku simboličan rast od svega 0,2 procenta“. Uz podsećanje da je, uprkos krizi državnog duga perifernih zemalja EU, našeg najvećeg izvoznog tržišta, vetar u leđa srpskoj ekonomiji posebno u prvoj polovini 2011. dao velik priliv portfolio i stranih direktnih investicija, analitičari Rajfajzen banke navode da su se kreirala očekivanja da bi se taj trend mogao nastaviti i u ovoj godini, posebno pod uticajem očekivanog pozitivnog odgovora na kandidaturu Srbije za članstvo u EU. Zato su, kažu, njihove inicijalne prognoze bile da bi ove godine BDP mogao da poraste za jedan odsto. Međutim, trendovi sa početka godine uticali su da se ta procena revidira naniže, tako da sada analitičari te banke ne očekuje bilo kakav rast. NIN nezvanično saznaje da su analitičari mnogih ovdašnjih banaka, kada su pravili planove za naredni period još krajem prošle godine „tipovali“ na pad BDP-a u 2012. I pre nego što je propao aranžman sa MMF-om i pojačala se nervoza na deviznom tržištu, koja je ovih dana dovela do toga da srednji kurs evra pređe novu psihološku granicu od 110 dinara. Iako je u 2011. industrijska proizvodnja bila za 2,1 odsto veća nego 2010, autori MAT-a uočili su da je u drugom polugođu, ako se isključi dejstvo sezonskih faktora, zabeležen pad od 5,5 odsto! U sumorne prognoze uklapaju se i reči direktora Agencije za privredne registre Zvonka Obradovića da je od 2010. iz registra izbrisano 15.000 preduzeća, koja su bila u blokadi duže od tri godine. I dok se do početka krize 2008. svake godine u proseku osnivalo oko 10.000 novih firmi, taj broj je u međuvremenu smanjen za 20 odsto. Tako je u 2010. i 2011. godini za 10 odsto više firmi izbrisano iz registra nego što ih je osnovano! Zato je samo pitanje dana kada će biti obelodanjeno da je Srbija ušla u recesiju. Ako uopšte bude imao ko to da objavi. I izvoz gubi dah Da je đavo odneo šalu pokazuju i poslednji podaci o robnoj razmeni sa inostranstvom. Prošla godine je prva od izbijanja krize u kojoj je izvoz, koji bi trebalo da bude ključna poluga bržeg privrednog oporavka, rastao sporije od uvoza, za 14,1 prema 14,5 odsto. Lane je izvezeno robe i usluga za 8,44 milijarde evra, a na uvoz je potrošeno 14,45 milijardi, tako da je deficit premašio šest milijardi evra, što je i najveći spoljnotrgovinski deficit još od 2008.godine. Posebno zabrinjavaju tendencije iz poslednja tri meseca 2011. U oktobru je izvoz bio 725 miliona evra, mesec dana kasnije 733 miliona, a u decembru je pao na nepuna 704 miliona i bio je manji nego 12 meseci ranije. Istovremeno uvoz je snažno rastao, sa oktobarskih 1,22 milijarde na 1,34 milijarde u novembru i na rekordnih 1,42 milijarde evra u decembru. Zbog toga je u poslednjem mesecu 2011. pokrivenost uvoza izvozom prvi put posle dužeg vremena pala ispod 50 procenata. Kako je prethodnih godina izvoz rastao dobrim delom zahvaljujući Ju-Es stilu, svi očekuju dalje usporavanje izvoza, što će se odraziti i na pad BDP-a. Problemi sa budžetom Recesija će izazvati pravi dar-mar i u javnim finansijama. Budžet za 2012. je pravljen na bazi rasta BDP-a od 1,5 odsto. S obzirom na to da ga neće biti, automatski će izostati i planirani prihodi i manjak u državnoj kasi će premašiti cifru od 152 milijarde dinara. U Fiskalnom savetu već računaju da bi deficit mogao biti veći za 30-35 milijardi dinara. Kako Vlada nije spremna da kreše troškove, jedini način da se obezbedi nedostajući novac je zaduživanje. No, posle prekida aranžmana sa MMF-om naglo je palo interesovanje investitora da finansiraju državu. NIN-u je nezvanično potvrđeno da su u centralama mnogih evropskih banaka procenili da su im ovdašnje „ćerke“ već previše „izložene“ prema državi i da im je zato zabranjeno da odvajaju dodatni novac za kupovinu državnih dužničkih papira. Uz prekid aranžmana sa MMF-om to je i glavni razlog što Vlada 20. februara nije uspela da nađe kupce za svih 120 miliona evra deviznih zapisa Trezora. Iako je kamata bila 5,95 odsto država je prodala samo 55,2 miliona evra zapisa, koji dospevaju za naplatu u februaru 2013. Poređenja radi, u septembru je tražnja za prvim srpskim evroobveznicama sa mnogo dužim rokom dospeća bila dva puta veća od ponude. Još je manje investitora spremnih da srpskoj državi pozajmljuju dinare u situaciji kada je nacionalna valuta dostigla rekordno nisku vrednost. Da bi 22. februara prodala manje od polovine dinarskih zapisa Ministarstvo finansija, na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković, moralo je da plati kamatu od 13,25 odsto, koja je duplo veća od gornje granice ciljane inflacije NBS za ovu godinu. Slaba tražnja za državnim hartijama pojačava problem finansiranja i fiskalnog deficita, ali i javnog duga koji ove godine dospeva za naplatu.