Softveri - industrija budućnosti   

S obzirom na to da živimo u svetu modernih tehnologija, razvoj privrede trebalo bi da prilagodimo novim trendovima. U modernoj i prosperitetnoj ekonomiji, što se ne može reći i za srpsku, ključ za razvoj i uspeh je u industriji informacionih tehnologija, odnosno IT industriji.  Prema dosadašnjim analizama, ova industrija na globalnom nivou raste 60 odsto brže od ostatka privrede, dok će se broj zaposlenih u IT sektoru povećavati tri puta brže. U Srbiji, u poslednjih pet godina IT industrija beleži kontinuiran rast bez obzira na poteškoće izazvane ekonomskom krizom, kaže u intervjuu za NIN Miloš Blagojević, rukovodilac razvoja poslovanja u kompaniji Majkrosoft (Microsoft) Srbija. “Naše analize  pokazuju da broj preduzeća i zaposlenih u IT industriji u Srbiji raste  godišnjom stopom od oko 30 odsto, što ukazuje na ozbiljan razvojni potencijal koji ova industrija ima. U Srbiji trenutno ima više od 1.600 IT preduzeća koja zapošljavaju gotovo 14.000 ljudi. Takođe, značajno je pomenuti da izvoz IT usluga iz Srbije raste godinu za godinom, i da je u 2010. godini iznosio preko 200 miliona evra, što potvrđuje tezu o velikom značaju ove industrije za privredu Srbije, ali i o potencijalu koji još uvek ima prostora za dodatni razvoj.”   Kolika  su ulaganja u IT industriju kod nas?  Ukupne godišnje  investicije u Srbiji su oko 2,5 milijardi evra, od toga deset odsto ode u IT industriju. Mereno u odnosu na GDP, od 30 milijardi evra, IT ulaganja u Srbiji su ispod jedan odsto GDP-a. Evropski standardi su između dva i tri procenta, zavisi od države do države. IT ulaganje u Srbiji je 60 evra po stanovniku, u EU 250, a u zapadnoj Evropi 800 evra po stanovniku. Da bi Srbija dostigla nivo ulaganja od 200 evra po stanovniku, neophodan je veoma agresivan rast do 2015. godine, što bi nas dovelo tek na začelje novoprimljenih članica EU, čiji će prosek tada iznositi okvirno oko 300 evra.  Šta zapravo predstavlja softver u IT industriji, i da li je Srbija pogodno mesto  za njegov razvoj? Softver je u  suštini integralni deo IT industrije, ali i možda najsnažniji generator  ukupnog IT rasta u svetu. On je kompleksniji za prodaju, servisiranje i podršku od hardvera i samim tim stvara veću dodatnu vrednost u ekonomiji svake zemlje. Prema analizama kompanije renomiranih svetskih kompanija, svaki dolar uložen na kupovinu paketnog softvera generiše 1,25 dolara dodatnih prihoda za kompanije koje pružaju IT usluge. Upravo iz ovog razloga možemo reći da industrija softvera, kao deo IT industrije, ima efekat “multiplikacije” vrednosti s obzirom na to da se direktnim ulaganjem u softvere na indirektan način stvara dodatna vrednost i u povezanim delatnostima. Važno je napomenuti i veliki potencijal srpskih programera i IT stručnjaka. Oni se veoma visoko kotiraju u evropskim, ali i u svetskim razmerama, i uveren sam da će mnoge vodeće IT kompanije, kao što je to 2005. uradio Majkrosoft, otvoriti u Srbiji svoje razvojne centre. Tu leži veliki ljudski potencijal, ali i šansa da Srbija iskoristi upravo to kao svoju komparativnu prednost, to je nešto što mora i država da prepozna i aktivno podrži.   Ali, u Srbiji glavni problem predstavljaju nelegalni softveri? U Srbiji legalno  tržište softvera kontinuirano raste od 2000. godine, kada je stepen piraterije bio gotovo stopostotan. Danas smo na nivou koji je još uvek visok, ali je u opadanju. Trenutna stopa piraterije je oko 74 odsto, i to u protekle tri godine, a to znači da je tek svaki četvrti softver legalan. Iza nas su samo Albanija i Crna Gora. Ako se proizvođačima softvera ne omogući da na adekvatan način upravljaju i komercijalizuju svoje proizvode, razvoj industrije softvera ali zbog pomenutih efekata i razvoj celokupne IT industrije biće u najmanju ruku ozbiljno usporen.   Ko  je tu na gubitku? Država beleži ozbiljne gubitke imajući u  vidu da se gotovo tri četvrtine  domaćeg tržišta softvera nalazi u “sivoj” zoni. Prema godišnjoj analizi softverske piraterije, koju publikuje BSA (Business Software Alliance), vrednost nelegalnog softvera u našoj zemlji 96 miliona dolara. Imajući u vidu uticaj industrije softvera i dodatnu vrednost koju ona stvara, možemo reći da ukoliko bi, teoretski gledano, tih 96 miliona dolara prešlo u legalne tokove, kreiralo bi se dodatnih 120 miliona dolara prometa za kompanije koje se bave pružanjem IT usluga. Kad sve to sagledamo, država Srbija, imajući u vidu trenutnu stopu softverske piraterije, ostaje bez najmanje 216 miliona dolara, odnosno bez gotovo 40 miliona dolara direktnih budžetskih prihoda od PDV-a. Pritom je ovo najgrublja moguća računica, bez uzimanja u obzir ostalih budžetskih prihoda koji bi se na ovaj način ostvarili.   A šta gube korisnici  nelegalnih softvera? Gube mnogo! Pre  svega takav proizvod nema nikakvu  kontrolu ispravnosti, garanciju, sigurnost. Korišćenjem piratskog softvera veoma  lako može doći do kvarova na računaru usled nepostojanja adekvatnih  apdejta i podrške koje pružaju proizvođači softvera. Pogrešno je mišljenje da ako kupite kopiju nelegalnog softvera za 2.000 dinara, da ste time uštedeli. Naprotiv, to je kao kada u automobil sipate benzin koji ste kupili na ulici, o čijem kvalitetu nemate nikakve informacije, ili kad sam automobil, umesto u ovlašćenom salonu, kupite od nepoznatog prodavca na pijaci, koji vas uverava da je odličan, a nakon hiljadu, dve kilometara on počne da se kvari. Zbog toga je pametnije kupiti originalni proizvod, sa svim dodatnim pogodnostima koje idu uz njega.  Da  li samo fizička lica koriste piratske softvere? Većinom da, ali  koriste ih i pravna lica. Ne može se reći tačan procenat ili broj, ali neka pravna lica imaju delimično  nelegalan softver, neka potpuno  nelegalan, ali naravno da ima i onih koji koriste legalne softvere.    Šta kaže zakon u ovoj oblasti, o zaštiti  softvera?     Postojeći zakonski okvir za zaštitu intelektualne  svojine, bar što se tiče softvera, prilično je dobro zaokružen i  tu postoje brojni pozitivni iskoraci koje je važno pomenuti i pohvaliti. U segmentu kontrole nelegalnih softvera i baza podataka kod pravnih lica Poreska uprava je napravila velike pomake tokom 2011. godine pre svega osnivanje Jedinice za kontrolu legalnosti softvera i baza podataka. Pravi rezultati koji će se ogledati smanjenjem stope piraterije sigurno će doći u dogledno vreme, i to će biti dobar pokazatelj uspeha ovakve akcije. S druge strane, mediji moraju da uzmu aktivniju ulogu u promovisanju zaštite intelektualne svojine kako bi se pozitivna poruka prenela na adekvatan način, kako pravnim licima tako i kućnim korisnicima, jer još uvek nivo informisanosti o ovoj temi, barem kada su softveri u pitanju, nije na željenom nivou. Mi pokušavamo da utičemo na prodavce IT opreme da ne promovišu, i naravno ne prodaju, nelegalne softvere i u tom delu sigurno ima prostora za napredak.