Deca siledžije

Za njih kažu da su „deca u odraslom telu“, da su neprilagođeni i besprizorni, da im je „okidač kratak“ a narav surova i beskrupulozna... Samo od početka ove godine mediji su zabeležili nekoliko maloletničkih ekscesa i slučajeva koji bude pažnju na ovu pojavu. U Osnovnoj školi „9. oktobar“ u Prokuplju pre mesec dana grupa starijih učenika maltretirala je dečaka drugog razreda, tako što su ga svukli pa golog zaključali u poljski toalet. U Požarevcu je, početkom ovog meseca, grupa od šest maloletnika pretukla učenika osmog razreda ispred škole „Sveti Sava“. U Nišu tridesetak golobradih mladića iz svih krajeva grada, podeljenih u nekoliko grupa, noću, najčešće vikendom, obilaze kafiće, diskoteke i slične objekte, razbijaju prozore i vrata rušeći sve pred sobom. Zabeleženo je i da je u jednoj grupi koja je po Novom Beogradu pljačkala banke samo jedan član bio punoletan, svi ostali su imali 16 ili 17 godina... Oni su maloletni delinkventi jer još nisu dosegli dob pravne punoletnosti da bi za svoja dela odgovarali kao odrasla lica i na ivici su da skliznu u ozbiljni kriminal ili da se, bez većih oštećenja, vrate sa krivog puta. MALTRETIRANJE Utisak javnosti u Srbiji je već više godina unazad da maloletnički kriminalitet sve više buja. U toliko pre što takvu sliku potkrepljuju i svakodnevni izveštaji u štampanim i elektronskim medijima. Ako se tome dodaju neka istraživanja slika je još pogubnija. Tako sprovedeno istraživanje u okviru UNICEF-ovog programa „Škola bez nasilja“, pokazuje da 65 odsto dece jednom u tri meseca doživi neki oblik nasilja, 44 odsto jednom ili više puta tokom celog školovanja. Jedna petina đaka trpi sistematsko maltretiranje od strane svojih vršnjaka, bilo da je reč o verbalnom nasilju, socijalnom isključivanju ili fizičkim nasrtajima. Polovina učenika svedoči o ugovorenim tučama među školama, 30 odsto izjavljuje da se u školu donosi oružje, a trećina da se plaši nekoga iz škole. Čak polovina priznaje da ne reaguje ako se nasilje događa nekom drugom učeniku, a četvrtina takvo ponašanje objašnjava stavom „da to nije njihova stvar“. Policijski savetnik Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije MUP-a Srbije, kaže da se poslednjih godina beleže promene odnosa između pojedinih krivičnih dela, u smislu trenda porasta broja delikata nasilja na račun imovinskih. „U odnosu na nekadašnja vremena mladi danas češće nose noževe ili druge opasne predmete, pa bezazlene razmirice često prerastu u teška krivična dela“ , kaže Zečević i dodaje da uticaj vršnjačkih grupa i punoletnih lica sklonih vršenju krivičnih dela ne može da se zanemari. Poseban vid njihovog delovanja je sklonost ka udruživanju u grupe, ne u bande kakve gledamo u filmovima sa Zapada, već neformalne teritorijalne organizacije. Ni ta vrsta delovanja mladih nije nova pojava jer, kako kaže pravnica dr Ivana Stevanović, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, maloletnici uvek deluju u grupi. „Kada su sami oni su uplašeni i ugroženi“. Kako to u praksi izgleda i kako se manipuliše ovim tinejdžerima za NIN priča insajder sa navijačkih tribina fudbalskih stadiona: „Kad 'malo dete' dođe da gleda fudbal, može da dođe na tribinu sa drugarima, pa da tamo upozna starije, a može da dođe i već 'zavrbovano' u kraju. Onda mora da se dokaže da bi bilo prihvaćeno, a ta je potreba za prihvaćenošću u osnovi svega. Zato čine sve što stariji, vođe, od njih traže. A prvo traže da se biju, to je osnovno, što u 'ime kluba', a što za lične potrebe vođe.“ Objašnjenje je jednostavno – niko od starijih, a na tribinama su stariji oni od 25 do 30 godina, ne želi da robija zbog tuče. Pretpostavka je da je vođa već deo ozbiljnijeg obrta novca, svejedno da li je reč o drogi , obezbeđenju, ili nečemu trećem, i da se suočava sa problemima koji su ozbiljniji spram banalne tuče. Za tuču su im zato najbolja ta deca koja su opčinjena „likom i delom“ starijih, a za svoje „poduhvate“ deca će dobiti i nematerijalne nagrade – postaće „važna“, praviće društvo vođama, čašćavaće ih... Zatim će ih koristiti kao ličnu vojsku, pa će raditi i ozbiljnije stvari, ne samo na tribini. Ako, na primer, vođa radi sa drogom, klinci će biti kuriri, ako vođa uteruje dugove, može da pošalje klince, da ne bi sam prljao ruke... REGRUTACIJA Ovo je najbolji primer organizovane maloletničke delinkvencije. Nedavno je, recimo, priča izvor NIN-a, bila organizovana tuča na Konjarniku: „Grobari su poslali mlađu ekipu, i do tuče nije ni došlo jer su svi bili naoružani do zuba. Vođe su im doslovno turile pištolje u ruke, a tu nije bilo nikog starijeg od 16 ili 17 godina.“ Tribine su ulazna vrata i za druge tipove delinkventnog maloletničkog organizovanja. Ekstremno desničarski pokreti, recimo, ne moraju sami da skupljaju podmladak, treba samo da „pokupe“ šta im treba sa tribina. „Na jednoj tribini možete videti dva dečaka od devet godina, iz doma“, priča naš izvor. „Uvek su tu, i vođe ih paze. Regrutuju ih, dakle, od malih nogu. Uglednije navijačke podgrupe imaju svoje podmlatke, to je kao u stranci – najistaknutiji je 'predsednik omladine'. U takvim družinama maksimalna dob je 17 ili 18 godina, to su sve srednjoškolci“. Iako je naše maloletničko zakonodavstvo na evropskom nivou, sa primerenim evropskim standardima, problem je u njegovom sprovođenju. Sa jedne strane, kako kaže dr Stevanović, imamo jako spore postupke pa je „besmisleno nekome izreći vaspitnu meru posle dve do tri godine trajanja postupka“. A sa druge strane, zakon ne prate podzakonska akta koja ga operacionalizuju. Iako je Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela donet još 2005. godine, mi do danas nemamo donet pravilnik o primeni vaspitnih naloga, kaže Stevanović. Zato se i o ovim pojavama govori samo kada nešto loše ispliva u javnost, ili kada neko padne mrtav. Devijanti Kriminolog Zlatko Nikolić pravi razliku između devijantnog ponašanja i delinkvencije. „Devijantno ponašanje još nije prestup sankcionisan krivičnim zakonom ali odstupa od normalnog“. Kao primere navodi razbijanje prozora, pisanje grafita, bahato ponašanje, kinjenje druge dece. „Zato se zalažem da u školama rade stručni timovi – psiholog, pedagog i razredni starešina, koji bi vršili ranu detekciju ovih devijanata kako oni ne bi prešli u delinkvente“. Počinju sitnim krađama Policijski savetnik Olivera Zečević kaže da „na osnovu statističkih pokazatelja MUP-a i analiza vršenih u poslednjih nekoliko godina, za maloletnike je karakteristično da počinju sa imovinskim deliktima – vrše sitne krađe, utaje ili prevare, kasnije krađe pa razbojništva. Tu je i želja da se dokažu, da određenoj grupi pripadaju, a često i način da skrenu pažnju na sebe ukoliko je reč o porodicama sa narušenim porodičnim odnosima.“