Godina rekorda

Da ne beše Saše Barona Koena i njegove očito režirane egzibicije na crvenom tepihu uoči dodele 84. Oskara, verovatno bi i ova godina prošla u znaku stereotipa i dobro utvrđenog protokola. Retki će poverovati da njegov dolazak na crveni tepih nije bio unapred dogovoren sa produkcijom jednog od najskupljih živih programa na svetu, u očitoj nameri da unesu barem malo živosti i svežine u uštogljeni prenos, koji i dalje uživo prate milioni. Navodno ljut što su mu uskraćene dve karte za sedenje u sali, Koen je uživljen u lik diktatora kojeg igra u istoimenom filmu parodirajući sve poznate diktatore iz skorije prošlosti, najavio je putem klipa da će uraditi nešto zaista strašno, ako mu se karte ne vrate! Na oskarovski crveni tepih došao je odeven kao Admiral Aladin, sa dve jednako parodično kostiminare starlete i urmom u kojoj je navodno bio pepeo Kim DŽong Ila! Skeč sa prosipanjem pepela iz urme izveo je na Rajanu Sikrestu, voditelju američkog zabavnog kanala, iako je zapravo, kako se priča, isti pepeo bio namenjen DŽordžu Kluniju, što bi naravno izazvalo znatno veću senzaciju. „Ako te neko pita šta nosiš večeras, reci da nosiš Kim DŽong Ila!“, vikao je Saša Baron Koen zapanjenom Sikrestu, dok ga je obezbeđenje odvlačilo sa crvenog tepiha. Dovoljno za barem minut dobre zabave u gotovo četiri sata dugom programu, uglavnom tradicionalno ispunjenom suzama dobitnika. Nakon godina očajnih voditelja, ovogodišnja ceremonija vratila je na scenu Kodak teatra proverenog komičara Bila Kristala, verovatno jednog od najboljih voditelja Oskara iz devedesetih godina, koji se ovog puta mučio sa skromnim replikama koje je imao pred sobom, u silnoj želji da ponovo bude upečatljiv i duhovit kao nekad. Songovi kojima je najavio ovogodišnje favorite bili su daleko ispod proseka, i muzičkog i dramaturškog. U uvodnom delu, tek donekle je bila zabavna montažna špica, u kojoj se on pojavljuje umontiran u kadrove iz najboljih nominovanih ostvarenja, i koja počinje strasnim poljupcem između njega i – DŽordža Klunija! A ovaj trenutno najznačajniji američki glumac nesumnjivo je bio favorit većeg dela domaće publike, koja je zdušno navijala da on dobije statuetu za sve prolivene suze u Potomcima, za koje je bio nominovan. Srećom, Oskar u ovoj kategoriji pripao je Žanu Dižardanu, francuskom glumačkom asu, zaista neprikosnovenom u filmu Glumac, koji je, takođe srećom, dominirao dodelom, ostavljajući za sobom nekolicinu dobrih i nekolicinu prosečnih naslova koji će brzo pasti u zaborav. I zaista, ova dodela ostaće upamćena po nekoliko intrigantnih podataka – Kristofer Plamer postao je sa 82 godine najstariji glumac koji je osvojio Oskar (primivši priznanje našalio se na taj račun rekavši Oskaru „Samo si dve godine stariji od mene, dragi, gde si bio čitavog mog života“), Meril Strip ostaje nedostižna glumica sa 17 nominacija i trećim osvojenim priznanjem (Ketrin Hepbern imala je jedan Oskar više, ali daleko manje nominacija), Vudi Alen je osvojio svoj četvrti Oskar od 23 nominacija (i naravno, nije se pojavio), dok je DŽon Vilijams opet ostao praznih ruku i pored dve muzičke partiture za koje je bio nominovan kao najbolji kompozitor, ali svakako ostaje jedinstven sa 48 nominacija! I da – pored osrednjih filmova, među najboljima našao se i najgori film 2011. godine - Jako glasno i neverovatno blizu. I to je dostignuće na svoj način.