Fusnota*

U Briselu su timovi Srbije i Prištine postigli dogovor da će Priština na regionalnim skupovima nastupati sa tablom Kosovo sa zvezdicom koja upućuje na fusnotu da je njeno prisustvo u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti. Čelnica prištinskog tima Edita Tahiri je poetski minimalizovala fusnotu-zvezdicu kao „pahuljicu“ koja će se istopiti kad prođe zima i time pljunula (u stilu „puj pik ne važi“) na odluku koju je sama donela. Fusnote, primedbe i objašnjenja na dnu stranice, taj izum akademskih institucija, pojavile su se u prvoj polovini 19. veka. Otada, sve do danas, njima obiluju doktorske disertacije, ispisane po strogim pravilima ispisivanja fusnota. Na prošlogodišnjem Kanskom festivalu prvu nagradu za scenario dobio je film izraelskog reditelja Jozefa Sedara koji se zove „Fusnota“. U njemu je reč o iznijansiranom takmičarskog odnosu oca i sina koji rade na istom naučnom području. I mnogo se služe fusnotama. Sin očigledno bolje. Fusnota ima katkada i u lepoj književnosti. Najčešće se radi o tumačenju nekih retkih reči, beleženih u tekstu zvezdicom (*) ili brojevima, koje se objašnjavaju na dnu stranice. Dokaz da nema pojave kojom se literati nisu poigrali jeste knjiga koja se sastoji samo od fusnota nekog nepostojećeg romana. Reč fusnota smo preuzeli od Nemaca – Fuss, noga i Note, beleška, a po Klajnu i Šipki ona ima našku varijantu podbeleška. Fusnota se obeležava, ako ih je više, brojkama, zvezdicama ili sabljicom, koje se zovu asteriks i obeliks, kao i ličnosti Goskini-Udersoovog stripa iz 1959. godine. Duhoviti britanski dramski pisac Noel Kauard (1899-1973) uporedio je fusnotu u romanu sa zvoncem na vratima, koje ti zazvoni i prekine uživanje usred seksualnog čina. *posle zvezdice sledi Vlahovićev crtež.