Rizično povlačenje

Tzv. demokratski svet je sebi dao zadatak da tu zemlju - decenijama stranim intervencijama i unutrašnjim sukobima ekonomski i socijalno razaranu - nekako „uljudi“, nakon što je angloamerička intervencija 2001. srušila strahovladu talibanskih fundamentalista, sve pod krinkom borbe protiv Al kaide. Od tada je prošlo 11 godina, a situacija je gora nego ikada. U zemlji i dalje vlada haos, teror talibanskih pobunjenika ne jenjava, a prisustvo stranih trupa sad smeta ne samo stanovništvu, već i avganistanskim vlastima. Formiranju tog odbojnog stava najviše su doprineli američki vojnici. U januaru se pojavio video-snimak marinaca kako uriniraju po leševima ubijenih talibanskih pobunjenika. U februaru se saznalo da su američki vojnici „greškom“ spalili primerke Kurana koje su zarobljeni talibani navodno koristili za razmenu skrivenih poruka. A onda je prošle nedelje jedan narednik „u stanju nervnog rastrojstva“ iz baze krenuo u pokolj po kućama obližnjeg sela, ubivši 16 civila, od toga devetoro dece. Izvinjenje predsednika Obame nije umirilo avganistanskog šefa države Karzaija, koji je ovaj ispad nazvao „neoprostivim činom terora“. Talibani su odmah najavili osvetu; ne treba sumnjati da će do nje doći. Zaoštravanje situacije sve više dovodi u pitanje za 2014. najavljeno povlačenje stranih trupa. To je ove sedmice u iznenadnoj poseti nemačkim trupama nevoljno morala da prizna i kancelarka Angela Merkel, rekavši da bi preuranjeno povlačenje bilo riskantno.