Korupcija na meti

Okovana novcem, zasnovana na čvrstim ličnim interesima, tajna veza srpskih delova političke elite i tajkuna, dijagnostikovana kao sindrom visoke korupcije, ostala je netaknuta. Uprkos obećanjima vlasti da u Srbiji nema zaštićenih, niti privilegovanih, činjenica je da u stvari nema samo sudskih procesa protiv visokopozicioniranih državnih funkcionera i moćnika iz senke, nedodirljivih aktera krupnog biznisa koji se odvija u crnoj ili bar sivoj zoni, u zagrljaju korupcije. Dominacija kosovskog pitanja u procesu evrointegracija biće okončana i pre no što Srbija dobije datum za početak pregovora o pristupanju EU. Novi nalog Unije podrazumevaće tada obračun sa visokom korupcijom u trouglu partije – tajkuni – politička elita. EU se neće zadovoljiti novim zakonima, institucijama, obećanjima. Ona će, kako je već najavio Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, tražiti procese i suđenja za krupne „igrače“, ma kako raskid tih moćnih veza bio bolan za političku elitu. Nakon gorkog iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, postkomunističkim zemljama ogrezlim u kriminalu i korupciji na najvišem nivou, za Srbiju Brisel neće imati nimalo obzira, niti sluha za izvinjenja političke elite da ne može da se obračuna sama sa sobom. Nimalo milosti za Srbiju u daljim integracijama neće biti sve dok ne bude konkretnih rezultata i dokaza da su te veze, ma kako osigurane međusobnim ucenama, konačno raskinute. VEZE „Te veze ograničene su na mali broj ljudi, a mi tražimo korist za celu zemlju“, kaže za NIN Drago Kos, član Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO). Kako očekivati od učesnika u tom krugu korupcije da se obračunaju sami sa sobom? Najtipičniji primer - Hrvatska. Za vreme premijerke koja je proizašla iz iste partije HDZ kao i njen prethodnik, došlo je do okršaja pod jakim uticajem i uslovljavanjem Brisela. Hrvatska je dobila kandidaturu tek kada su počela velika hapšenja i kada su pokazali da su u stanju da zatvore pet ministara i otvore proces protiv bivšeg premijera. „U Srbiji nije problem samo tužilaštvo, ali ni policija, već kompletan pravosudni sistem“, kaže za NIN Čedomir Čupić, član Agencije za borbu protiv korupcije. A i, ubeđen je, ne postoji politička volja, zbog sistema zasnovanog na obrascu ucena i one idu toliko daleko da državni organi u kojima su delegirani takođe ljudi sistemom ucena, poslušnici, nemaju šanse bilo šta da urade. Zato ne treba da čude godišnji gubici države zbog korupcije, koji se mere stotinama miliona evra, dok se u sivoj zoni, po nekim procenama, stvara čak trećina bruto društvenog proizvoda. „To ko je kojim ucenama uvezan, pravo uopšte ne zanima. Pravo ne zna za sistem ucena i veza. U EU nema sumnje da je teško razbiti taj lanac kao ni da korupcija nanosi najviše štete državi u ovom trenutku. I to je i osnovni razlog zbog kojeg je Brisel promenio redosled prioriteta kada je Srbija u pitanju“, precizira Kos. Konkretan iskorak u borbi protiv korupcije on očekuje odmah nakon izbora i formiranja nove vlade. Ako se to ne desi tada, plaši se da će narednih četiri godine biti period izgubljen za Srbiju i njen proces evrointegracija. Objašnjavajući zašto je baš za Srbiju izmenjen redosled agende, naši sagovornici tvrde da je procenjeno da će to biti najtvrđe poglavlje koje će Srbiji oduzeti najviše vremena, a koje njoj samoj donosi najviše štete. Na česte izjave ministarke pravde Snežane Malović kako nema zaštićenih u borbi protiv korupcije, oni odgovaraju: „Da li ste ikada u bilo kojoj zemlji sreli ministra koji bi javno priznao da u njegovoj zemlji ima povlašćenih za koje zakon ne važi.“ SPISAK A signali koje Brisel već dugo dobija upozoravaju da u Srbiji za neke pravda važi ipak malo drugačije nego za druge. Zato su Srbiji već postavljeni zadaci. Prošle godine EU je zatražila preispitivanje ključnih privatizacija i to je tek nagoveštaj šta će od nje tražiti. EU ne cilja protiv konkretnih imena ali traži odgovorne, bez obzira na njihova imena i položaj. Ne traži se opšti rat protiv srpske elite, ali se zahteva uspostavljanje vladavine prava. Bolno ili ne, rado ili nevoljno, Srbija će to morati da uradi, jer prema tvrdnji NIN-ovih sagovornika, EU i bez posebnih istraga ima dovoljno podataka o tome šta se dešava u našoj zemlji i ona neće odstupiti. Spisak koji je Brisel prosledio Vladi Srbije o sumnjivim privatizacijama koje treba preispitati, Brisel nije zaboravio, ma kako se tome nadali u Nemanjinoj. To se nikada nije dogodilo i nikada se neće desiti. Uslovi koje EU jednom postavi, ostaju. Obrazlažući zašto je EU donela odluku da za Srbiju izmeni agendu pregovora i da tačke 24. i 25. koje se odnose na ljudska prava, pravosuđe i borbu protiv korupcije umesto na kraj, stavi na početak. Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je Briselu jasno da je Srbija zarobljena u partokratskom sistemu, gde partije drže i kontrolišu sve a njima upravljaju oni koji finansiraju stranke, te da se bez pritiska ta borba protiv korupcije ne bi realizovala nikada. Šuković pita treba li da podseća na to da Srbija posle demokratskih promena nikada nije ustanovila crne tokove novca i nikada nije razjasnila gde je završio novac sa Kipra, a tajkuni iz Miloševićevog vremena još su na sceni. Za razliku od Hrvatske, Srbija nikada nije donela ni zakon o ispitivanju porekla imovine, kao ni propis, ili bilo šta slično, kojim sporne privatizacije i malverzacije u tranziciji nikada ne zastarevaju. Da se EU nije opekla sa Bugarima i Rumunima, koji su dugo iza gvozdene zavese učeni koruptivnim vezama, možda EU ne bi tako reagovala kada je u pitanju Srbija. Ali, ona sada neće odustati od svog zahteva, koji je važio i za Hrvatsku: „Morate upecati krupnu ribu“. I to je to. Službena tajna Iako je još prošle godine Brisel prosledio Vladi Srbije spisak najsumnjivijih privatizacija i naložio da ih izveste nakon preispitivanja, uzvratnog odgovora još nema. U kancelariji Slobodana Homena, državnog sekretara Ministarstva pravde, kažu da je taj predmet prosleđen tužilaštvu, dok Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, tvrdi da je „predmet službena tajna“ i da „nema razgovora o njemu“.