Hakeru preti do pet godina zatvora

Novi moralni klinci Hakerska grupa Anonimusi obarala je sajtove zvaničnih institucija, između ostalih i sajt Ministarstva pravde Srbije kojom prilikom su pozvali i na građanski otpor protiv neefikasnosti u radu pravosuđa. Akcije Anonimusa usmerene su na organizacije koje u većoj ili manjoj meri krše ljudska prava. Koliko je poznato, nisu uništavali podatke institucija čije su sajtove obarali. Svojom aktivnošću uglavnom su slali poruke nezadovoljstva zvaničnim institucijama. Ta široka međunarodna mreža datira od 2008. NJihove akcije su uperene protiv cenzure na internetu i svega što predstavlja krupni kapital. Oni su neka vrsta revolucionara. Nedavno je i u SAD uhapšena grupica hakera koja je napala Foks njuz. Znači, reč je o globalnom fenomenu koji ima i svoju moralnu pozadinu. U svetu u kome je izgubljen moralni okvir normalno je da dolazi i do ovakvih pojava. Sistem kategoričkih vrednosti se srušio što značajno otežava adekvatno promišljanje situacije u kojoj se svet, naravno i Srbija, nalaze. Koincidencija ili ne, vest o hapšenju hakera – kome, ukoliko se dokaže krivica, preti i do pet godina zatvora – stigla je u trenutku kad je obelodanjeno da je zastareo predmet Marka Miloševića, a kriminalac poput Cece Ražnatović, optužene za milionsku proneveru je na slobodi nakon što je samo nekoliko meseci nosila elektronsku narukvicu. Zastarelost brojnih predmeta koji se odnose na kriminal Miloševićevog režima, da ne pominjemo ubistva poput Đinđićevog, nemaju rezonancu u društvu. Brojne afere, koje su vezane za ogromne pljačke države, uglavnom nemaju svoj sudski epilog. U tom kontekstu, mogućih pet godina zatvora čini se kao neadekvatno vežbanje pravne države. Tim pre što je možda grupa Anonimus pojava koja najavljuje neku novu generaciju kojoj je stalo do nekih moralnih vrednosti i koja svojim provokativnim akcijama skreće pažnju na nedoslednost državnih institucija. Kada Srbija zaista postane uređena država, možda će domaći Anonimusi izgubiti svrhu svog postojanja. Autorka je predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Ili FBI ili 124 godine robije Srbija, Evropa i svet, ovih dana dele globalnu fascinaciju fenomenom internet prestupnika. Ona se odnosi na hakerske grupe Anonymous, Lulzsec i Antisec, koji operativno sarađuju u borbi za slobodni protok informacija i podataka, a protiv cenzure na ovom mediju. Kao glavni cilj navode pokušaj da se spreči pojačana kontrola nad internetom inicirana normativnim predlozima američke vlade, SOPA (Stop Online Piracy Act) i PIPA (Protect IP Act), kao i međudržavnim „Trgovinskim sporazumom protiv falsifikovanja“ (ASTA). Tako je i kod nas došlo do prvih hapšenja zbog obaranja sajtova koji pripadaju državnim strukturama i ostavljanja poruka koje se protive zvaničnom političkom, ekonomskom i kulturnom modelu. Na udaru su se našle i veb stranice pojedinih odbora nekoliko političkih stranaka kao i neke muzičke kuće. Dakle, ništa preterano reprezentativno u odnosu na njihove kolege po drugim zemljama koji su uspevali da napadnu CIA, Interpol, FBI, Vatikan, veliki broj ministarstava raznih država te mnogobrojne producentske i izdavačke kuće. Zaprećene kazne za ovaj vid delovanja kod nas dosežu i do pet godina zatvora, što mnogi smatraju preradikalnim rešenjem. Istini za volju, u razvijenijim zemljama za slične prestupe predviđene sankcije iznose 10-15 godina. Nedavno uhapšeni pripadnik grupe Lulzsec mogao je da dobije i do 124 godine zatvora da nije pristao na saradnju sa FBI kojom je omogućio pritvaranje doskorašnjih saboraca. Idejna platforma ove sajber gerile je postmoderna mešavina vere u pravo pojedinca na neograničenu slobodu, obrazovanje i informisanje i borbe protiv države i njene težnje da kontroliše podanike, te korporativnog kapitalizma koji želi da eksploatiše konzumente, a sve dizajnirano estetikom mitova popularne kulture. U mnogo čemu podseća na pokret „Okupirajmo Volstrit“. Pre svega u simplifikovnom targetiranju protivnika i rešenjima koja nude kao alternativu postojećem sistemu, gde asociraju na ovovremenski ludistički pokret. Kao takvi, ostavljaju mogućnost da njihove akcije budu instrumentalizovane baš u cilju implementacije težnji i prakse protiv kojih se bore. Autor je direktor Centra za konzervativne studije