Ratni sat otkucava

Prema procenama američkog časopisa Atlantik, verovatnoća da će Izrael napasti Iran u narednih godinu dana iznosi 48 odsto. Do ovog podatka došli su okupljajući stručnjake iz politike, medija i nauke koji su procenjivali izglede za izbijanje rata. Na „Iranskom ratnom satu“ kako je nazvan ovaj projekat, kazaljka je sada na deset minuta do ponoći (pošto se pošlo od pretpostavke da je, ukoliko je verovatnoća jednaka nuli, kazaljka na 20 minuta do ponoći); uredništvo časopisa napominje da ratni sat nije napravljen u nameri da propagira stavove ni u korist ni protiv rata, već s željom da se izmeri intuitivni „kolektivni osećaj“. Istovremeno, na Jutjubu se može naći video-rad nazvan „Poslednji dani Izraela“ u kome, februara 2013. iranski avioni bacaju atomsku bombu na Izrael. Autor Ronen Barani objasnio je da je ideja filma da se Izraelci pripreme za „strašan napad“, uz opasku da je Hitleru trebalo pet godina da uništi Jevreje, a da će iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu, ako ne bude zaustavljen, za to trebati „samo pet minuta i jedna do dve atomske bombe“. U opštem propagandnom ratu dve zemlje, izvesno je samo da odnosi između Irana i Izraela ulaze u sve opasniju fazu. Bez obzira na to ima li Iran nuklearnu bombu ili ne, kazaljka na „ratnom satu“ pokazuje zapravo - pet do dvanaest. Činjenica da Iran proizvodi radioaktivne izotope ne da mira svetu. Izrael, a sa njim i Zapad, uvereni su da Iran kroz program obogaćivanja urana zapravo pokušava da dođe do nuklearne bombe. Misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Iranu do sada nisu uspevale pošto njeni članovi, kako su izjavili, nisu imali puni pristup tamošnjim nuklearnim postrojenjima. Oni su, ipak, stavili do znanja kako veruju da Iran zbilja razvija nuklearno oružje. Za poslednjih deset godina iranski nuklearni program napredovao je toliko da mnogi veruju kako Teheran ima mogućnosti da za manje od godinu dana stekne i bombu. Evropska unija i SAD uvele su sankcije protiv Irana: Amerika je stopirala međunarodne operacije Iranske centralne banke, a EU će od leta uvesti embargo na prodaju iranske nafte. Izrael, međutim, smatra da sankcije nisu donele nikakve efekte i podigao je stepen pripravnosti, objavljujući svetu da je u direktnoj opasnosti . Premijer Benjamin Netanijahu nazvao je Iran „nuklearnom patkom“, koristeći američku dosetku iz četrdesetih godina korišćenu za opis ponašanja osoba osumnjičenih da su komunisti. „Ako izgleda kao patka, ako hoda kao patka, ako gače kao patka, šta je to onda? Tačno to. To je patka. Ali ta patka je nuklearna patka i vreme je da svet počne da patku zove patkom“, rekao je on, dodajući da ne razume kako „neki ljudi odbijaju da priznaju da je cilj Irana da razvije nuklearno oružje“. Izrael je, dakle, sve voljniji da napadne i preti da će preduzeti akcije, sa podrškom SAD ili bez nje, ako Iran nastavi da razvija svoj nuklearni program. Ključno pitanje je šta će se dogoditi posle eventualnog napada: da li bi to bio početak sukoba u koji bi bio uvučen ceo region, i u šta bi se pretvorio Bliski istok jednom kad udari počnu. Ne zna se, recimo, koliko je Iran u mogućnosti da direktno uzvrati na eventualni napad Izraela koji ima daleko savremenije oružje; ali se zna da Iran svakako ima mogućnosti da uzvrati posredno, jer može da računa na pomoć Hamasa i Hezbolaha, čije su rakete Izraelu mnogo bliže. Procenjuje se da Hezbolah ima oko 50.000 raketa, od kojih bi neke svakako mogle da pogode Tel Aviv. Za Teheran nije sigurno kolikim snagama raspolaže, mada se pretpostavlja da najdalekometniji projektil može da dosegne i do 2.400 kilometara, dovoljno da dobaci do izraelske teritorije. Izrael, sa druge strane, ima snažnu protivraketnu odbranu, pa se čuju procene da Iran i njegovi saveznici ne bi mnogo postigli svojim trenutno raspoloživim arsenalom. Netanijahu je posle susreta sa predsednikom Barakom Obamom nastavio da šalje signale da je napad izvestan, uprkos tome što kod kuće nema previše pristalica za napad na Iran. Prema anketi izraelskog lista Jediot akronot, više od 60 odsto Izraelaca je protiv napada na Iran; isto toliko njih veruje da bi Iran uzvratio kontranapadom i da bi dve zemlje završile u totalnom ratu. Oko 53 odsto ispitanika ne veruje ni da bi izraelski napad doneo uspeh, čak ni da bi uništio iranska nuklearna postrojenja. Savet bezbednosti UN prihvatio je predlog Irana da se nastave pregovori o njegovom nuklearnom programu. Iz Izraela je nastavak pregovora (za koje se još ne zna ni gde ni kad će uslediti) pozdravljen, ali je istovremeno stavljeno do znanja da zemlja mora da ostane spremna za slučaj da se oni opet završe neuspehom; iz Irana stižu poruke da se neće obazirati na sankcije i, kako je Ahmadinedžad to okvalifikovao, „siledžijski odnos Zapada“. “Bog mi je svedok da iranski narod ne daje pet para na vaše bombe, ratne brodove i avione”, poručio je on. Ambasador Izraela Josef Levi za NIN Iran ne sme da ima bombu Da li se problem iranskog rada na razvijanju nuklearne tehnologije, u bilo kojoj fazi, može rešiti bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja? Niko ne želi rat. Ukoliko teške sankcije i diplomatske mere mogu da učine da Iran obustavi svoju nuklearnu avanturu, mi smo zadovoljni. Čitav svet je ujedinjen u suprotstavljanju iranskoj nuklearnoj bombi. Iranci moraju to da shvate. Ukoliko su zainteresovani za iznalaženje rešenja, moraju da zaustave mahnitu trku da izgrade atomsku bombu. Iranci ne bi trebalo da naprave tragičnu grešku. Jedna je i veoma jasna pozicija koju možete čuti u Vašingtonu, Londonu, Berlinu, Parizu, Jerusalimu i drugim odgovornim prestonicama – režim u Teheranu ne sme da poseduje potencijal za masovno uništenje. Tačka. Šta bi Iran u ovom trenutku trebalo da učini da bi Izrael prestao da strahuje od iranskog nuklearnog udara? On bi jednostavno trebalo da prestane da pravi bombu. Morate razumeti da Iran nije isključivo najveća pretnja za postojanje Izraela, već najgora pretnja miru u svetu. Mi nemamo ništa protiv naroda Irana i iranske države. Sa Iranom ne delimo granicu, nismo okupirali njihovu teritoriju, nikada ih nismo napali, provocirali na bilo koji način ili se mešali u njihov način života. Do Islamske revolucije 1979. godine imali smo odlične odnose sa iranskim šahom. Reč je o strateškoj odluci rođenoj tokom te fanatične revolucije 1979. da nas fizički unište. U protekle 33 godine, bilo je brojnih primera koji dokazuju kontinuitet takve politike u Iranu. Oni snabdevaju naše neprijatelje Hezbolah i Hamas oružjem, raketama i novcem; pokušavaju da osujete iznalaženje mirovnog rešenja između nas i Palestinaca; stoje iza napada na naše ambasade širom sveta, ubistava izraelskih diplomata, njihovih žena i dece; koriste prljavu antisemitsku retoriku u svojim govorima i poriču holokaust; u Teheranu su 2006. organizovali ozloglašenu pseudonaučnu konferenciju kako bi rekli da holokaust nije postojao, a glavni govornik je bio Mahmud Ahmadinedžad… To nije kraj liste. Okrutni su i prema svojim ljudima. Iran je strašna diktatura gde nemate pravo da protestujete protiv vlasti. A sada, uzmite to nemoralno političko čudovište koje sam upravo opisao i dodajte činjenicu da ono tokom proteklih šest-sedam godina pravi nuklearnu bombu sa jasnom idejom da ta bomba treba da uništi jevrejsku državu. Oni to otvoreno govore i time se ponose. Kriju svoju vojnu nuklearnu aktivnost, varaju Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, kupuju sve više i više centrifuga, obogaćuju uranijum, pa čak i dovode svoju ekonomiju na ivicu propasti kako bi nastavili sa tajnim vojnim nuklearnim programom. Verujte mi da odgovorne zemlje znaju na čemu Iran radi. Kako mi, koji smo prva meta tog opasnog režima, da ne budemo zabrinuti za svoju sudbinu? Izrael je prva meta, međutim ceo je svet u strahu od atomske bombe u rukama opasnih lidera iz Teherana. Čak i umerene arapske zemlje na Bliskom istoku i u Zalivu kucaju na sva moguća vrata sa jednim jedinim zahtevom – da Iranci budu zaustavljeni. S obzirom na to da Amerika smatra da nije oportuno sada napadati Iran, koliko to ograničava mogućnost vojne akcije Izraela? Fokus ne bi trebalo da bude na izraelskom napadu, već na pitanju kako svet da bude sačuvan od iranske nuklearne noćne more. To je pravo pitanje. U potpunosti se razumemo sa našim američkim i evropskim saveznicima da je svet bez iranske nuklearne sposobnosti mnogo sigurnije mesto. Verujte mi, vi kao Srbi takođe ne biste voleli da živite u ambijentu u kome ajatolasi svakog trenutka mogu da pritisnu dugme.