Pare na sunce

Na ovim prostorima tuđe pravo i nije neka kategorija koja zauzima visoko mesto u vrednosnom sistemu građana. Jest da se ono ostvaruje sudskim putem i uz priličnu dozu državne sile, kad je to neophodno, ali sve češće ne stiže do onih kojima je i namenjeno. Da bi osnažila autoritet sudova i pojačala njihovu efikasnost, država je rešila da im u tome pomognu i privatna lica, kao njihovi dodatni instrumenti u sprovođenju nagomilanih odluka i rešenja. Ko god je do sada uspešno izbegavao da plaća svoje obaveze, od 18. maja će se suočiti sa novim izazovom. Na vrata će mu zakucati – privatni izvršitelji. Ovu profesiju, uvedenu prošle godine Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, obavljaće diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i dvogodišnjim iskustvom u pravosuđu, a u njihovoj nadležnosti će biti ostvarenja novčanog potraživanja na osnovu izvršenih komunalnih usluga, isporuke vode, toplotne energije, odvoza smeća i sličnih usluga, a takođe će moći da dostavljaju i akte i podneske. Oni će postupati po ugovoru za sprovođenje izvršenja, a u slučaju da nije određen način izvršenja oni će ga sami određivati. U njihovoj nadležnosti biće da sprovode iseljenja, procenjuju imovinu, nalažu prenose vlasništva nad imovinom, obave deobu imovine, vrše plenidbe i prodaju pokretnu imovinu, prava i nepokretnosti. O svom trošku i na svoju odgovornost moći će trećem licu da povere prodaju imovine, a na zahtev dužnika ili poverioca moći će da posreduju među njima... naplate Najveći broj sudskih predmeta čine baš izvršenja, više od tri četvrtine svih procesa u Srbiji. Prema podacima Ministarstva pravde, u Beogradu, gde su uneti podaci u računarski sistem sudova, od ukupno 1,9 miliona predmeta, skoro 1,6 miliona čine postupci izvršenja sudskih presuda. Inače, poznato je da se u Beogradu nalazi više od 75 odsto svih predmeta u Srbiji. Naravno, najveći deo njih se odnosi na komunalije i slična dugovanja. Ali sigurno brine podatak, koji je izneo državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, da čak 90.000 predmeta čeka na izvršenje duže od dve godine, iako je zakonski rok u proseku tri dana i da je to najveći problem koji Srbija ima pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. U zemljama Evropske unije izvršenja traju najduže 30 do 40 dana. Pored toga što građani ne mogu godinama da naplate potraživanja, gubitke ima i privreda, i to vodi mnoga preduzeća u stečaj. Sporost u izvršenju u velikoj meri obeshrabruje i strane investitore jer kad oni dođu u Srbiju, prvo što ih zanima jeste koliko će trajati sudski postupak u slučaju bilo kakvog spora. Goran Ilić, sudija Ustavnog suda i profesor sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama i da je to jedna od stvari koja treba da srpsko pravosuđe učini boljim. „To će rasteretiti državu i sudovi će biti efikasniji. Te poslove će raditi osobe koje su kvalifikovane i one će odgovarati ako nešto ne rade po propisu. Važno je da se ti ljudi obuče, prođu treninge i dobiju sertifikate. Verovatno će biti potrebna asistencija, za početak policije, a kasnije verovatno nekog drugog organa koji bi imao ovlašćenja da primeni prinudu“, navodi profesor Ilić. Nova pravosudna profesija odavno je deo sudske prakse u većini zemalja Evropske unije. Privatne izvršitelje u regionu još nemaju samo Srbija i BiH. Primer iz susedne Bugarske deluje obećavajuće. Jedan od najpoznatijih bugarskih privatnih izvršitelja, Katalin Popov, kako tvrdi, na godišnjem nivou pravi promet od milion evra. izvršitelji Iako se na posao izvršitelja u zemljama EU gleda kao na posebnu vrstu biznisa u kome može dobro da se zaradi jer se dobija nagrada za svako uspešno izvršenje, diplomirani pravnici u Srbiji nisu baš pohrlili da prijavljuju polaganje ispita. Na prvi konkurs, u novembru prošle godine, prijavilo se stotinak kandidata, što je tek trećina od potrebnog broja, zbog čega je Ministarstvo pravde raspisalo još jedan konkurs. Planirano je da u Srbiji bude 330 privatnih izvršitelja, odnosno po jedan na 25.000 stanovnika. Uporedo sa njima nastaviće da rade i „državni“ sudski izvršitelji, koji će postupati u izvršenjima radnih i porodičnih sporova. Zašto toliko nezaposlenih pravnika zazire od posla koji im može doneti dve i tri hiljade evra zarade mesečno? Uz fiksnu platu, imali bi plaćene troškove rada, ali pored toga i varijabilni deo čija bi visina zavisila direktno od učinka, odnosno od njihovog uspeha u naplati duga. I do sada su državni sudski izvršitelji imali nesavladive probleme u radu, dužnici su ih dočekivali bombama, pištoljima, noževima, pretnjama samoubistvom, pa možda i u tom riziku treba tražiti razlog zašto se na konkurs nije prijavilo dovoljno pravnika. S druge strane, javnost s podozrenjem gleda na uvođenje institucije izvršitelja, smatrajući je, zapravo, legalizacijom postojećeg stanja u sivoj zoni naplate i uterivanja dugova. Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde, ističe da je takva fama ove profesije pratila i trogodišnji rad na zakonu, ali da su obezbeđeni instrumenti koji treba da kontrolišu rad izvršitelja. Ministarstvo će, između ostalog, kontrolisati njihove prolazne račune, da se novac od izvršenja ne bi preusmeravao za nedozvoljene namene. „Dobro smo proučili mnoge pravne sisteme, a posebno nam se dopada holandski, koji ima tradiciju od 130 godina. Kada se, recimo, dobije sudska odluka koju je potrebno izvršiti, privatni izvršitelji kontaktiraju dužnika i tada represija nije prvenstveni cilj – da se dug naplati prinudno odmah – već oni na neki način dobijaju još jednog klijenta, tako što dužniku daju poslovne savete da započne ili razvije svoj biznis i dođe do zarade kojom će platiti dug“, ističe Simić. Prema njegovim rečima, Srbija nema sredstava da bitno poveća broj sudskih izvršitelja. Profesionalci se od njih razlikuju po kvalifikaciji, jer je uslov Pravni fakultet i radno iskustvo, za razliku od sudskih, koji imaju srednje škole. Sudski izvršitelji nemaju interes ni u zaradi, dok će profesionalci imati motivaciju kroz tarifu koja im to obezbeđuje. Inače, usvojen je nedavno i novi zakon o parničnom postupku po kojem ne možeš odmah da tužiš državu, već prvo moraš da predložiš da se mirno reši spor, da se nekako dogovorite, pa tek ako to ne uspe, možeš da je tužiš. Za državu nije to predviđeno, ne postoji to ograničenje, ona odmah može da tuži građane. A samim tim i da odmah pošalje izvršitelja, državnog ili privatnog – svejedno. Dvostruki aršini U Čačku sud je naložio oduzimanje stana siromašnom LJubodragu T. zbog duga toplani od 6.500 evra. Ironično, LJubodragu T. država duguje desetine hiljada evra neisplaćenih plata za njegov višegodišnji rad u Magnohromu. Kada je ponudio da se ceo taj iznos državnog duga prema njemu, isplati čačanskoj toplani, sud je glatko odbio tu velikodušnu ponudu. Istovremeno, bahati vlasnik vile na Dedinju u Beogradu, koji pored toga što je dugovao preko 20.000 evra EPS-u, pa čak i fizički napao njihove radnike, nije snosio nikakve posledice...