Celzijus

Sećam se da mi je na Mašinskom fakultetu profesor, ne znam tačno iz kog predmeta, objašnjavao da u takvim slučajevima treba izbegavati prisvojni pridev, jer on upućuje na vlasnički a ne izumiteljski odnos.“ Profesor, nažalost, nije bio u pravu. Prisvojni pridev ima i druga značenja osim prisvojnog: ako kažem „Pajina slika“, to može biti slika koja pripada Paji, ili portret nekog Paje, ili remek-delo Paje Jovanovića. Može označavati razne vrste izuma, ostvarenja, autorstva: Dučićeve pesme, Pitagorina teorema, Omov zakon, Madonin hit, Novakov servis. Gramatičari upozoravaju da za imenice od kojih postoji prisvojni pridev nije dobro upotrebljavati genitiv, do čega najčešće dolazi pod ruskim uticajem: „Pobeda Putina“ je čisto ruski, srpski se kaže Putinova pobeda. Moguće je da sada lektori, s obzirom na to pravilo, ispravljaju svako „...Celzijusa“ u „...Celzijusovih“. Mislim da u ovom slučaju, ipak, ni genitiv nije pogrešan. Kad navodimo temperaturu, mi baš ne pomišljamo mnogo na Andersa Celzijusa, švedskog astronoma s početka 18. veka, nego taj genitiv služi samo da precizira na koju se vrstu jedinice misli, slično kao kad kažemo „funta sterlinga“ (gde sterling ništa ne znači na srpskom, samo pokazuje da je reč o britanskoj moneti a ne o meri za težinu) ili „23. godine nove ere“. Englezi i Francuzi u ovom slučaju najčešće i ne pominju Celzijusa, nego kažu centigrade, složenicom koja na latinskom znači „sto stepeni“..