Autohtoni ovnovi

Nema, bre, više rasnih ovnova, a i jaja su poskupela! Kuda li, rođače, ide Srbija!? Stvar je dramatična; imamo samo dve izbledele krvne linije ovnova. Svrljišku i sjeničku. I neki ovčari u Vojvodini, u iznudici, okreću se, opet, austrougarskoj ispomoći; počeli da uvoze ovnove iz Mađarske! Ej, Srbine, na šta smo spali!? Da nam mađarski ovnovi zaskaču ovce! A taj mađarski ovan košta hiljadu i više evra! Bar da uvozimo ovnove od rumunske braće. Ne vredi ni ovneća krvna linija iz Bugarske, a zbog ovnova, ne vredi da se okrećeš ni Grčkoj, oni, tek, ne znaju ni gde im je dupe, a gde glava. Sve je to Evropa uštrojila! I kako da Srbija bude faktor mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu bez rasnih ovnova? Gledam Bokija Klunija u Ženevi. Seo u onu našu konzervicu od fiće, i, dira li, dira dugmiće. Igra se kao dete, a onda u nekoj blindiranoj limuzini, odjednom se stvori, negde, recimo u Kučevu, i viri, kroz prozorčić štale u ovce i jagnjiće. Kao, šatro, zabrinut je za krizu ovnova... I tu se setim – Juga Grizelja. Kao pripravnik u „Večernjim novostima“ dodeljen sam njemu. Jednog jutra mi kaže: „Počni odmah da okrećeš sve ambasade u Beogradu, i, do podne, hoću izveštaj o njihovim voznim parkovima. I, šta se pokaže, brale? Nemci voze, isključivo, nemačka kola, Francuzi francuska, Rusi ruska, Japanci japanska... I, oplete Grizelj po našim komunjarama koje ne izlaze iz „mercedesa“. Danas se deca tog propalog komunizma voze u blindiranim limuzinama. A Ženeva je i K. G. Junga iznervirala: „Za 16.000 evra koliko košta novi fića može da se kupi šesnaest mađarskih ovnova iliti 230 domaćih ovaca. A kada, na proleće, ovce ojagnje 230 jaganjaca to ti je zarada od – 16.000 evra! Takav obrt i profit ne može da napravi nijedna fabrika automobila! Stado ovaca ti je, moj dečače, stabilno kao švajcarska banka!“ I, svakom bi se zavrtelo u glavi kada bi neko, zdrave pameti, izračunao koliko smo mađarskih ovnova i ovaca mogli da imamo za pare koje su skrljane da bi se Fijat privoleo da dođe u Kragujevac da ostvaruje profit, ako ga, uopšte, bude. Samo zbog te šarene laže iz Kragujevca, Dinkića i Bokija Klunija, ako je pravde, trebalo bi da čeka teška robija za ekonomsko podrivanje Srbije. Nego, Bilja i Gari smatraju da je kupovina mađarskog ovna skupa investicija. Bolje je da zapucamo po suvoplaninskim vukojebinama da nađemo naše autohtone ovnove. Ih, kada bi nabasali na starovlaškog ovna za kojim su se i Herakle i Orfej lomatali ovim krajevima, a gde je sve manje i plećatih plavookih arijevaca. Ah, tanji se i njina krvna linija. U beržeri čekam Sulejmana Veličanstvenog, koji se sprema u pohode na Rodos, a Bilja, pred turskom serijom, beži u drugu sobu. Posle Sulejmana, gle, usnim starovlaškog ovna sa dugim crnim, pozlaćenim runom i sa rogovima kao turskim usukanim sabljama. A moja Crna me hrabri: „Ne boj ga se! Zna da nisi običan čobanin, zna da si Orfej!“