Napad na ceo zdravstveni sistem

Želim da verujem da kolega Karađinović nije familijaran sa čitanjem Politike, Glasnika LKS ili sajta Zdravstvenog saveta Srbije (ZSS) jer da je to radio bio bi upoznat sa mojim eksplicitnim stavovima protiv dopunskog rada i koruptivnih pojava. Da je uložio dodatni napor saznao bi da sam, na ličnu inicijativu, imao sastanke sa odgovornim ljudima iz Agencije i Saveta za borbu protiv korupcije, kao i da je planirana sednica ZSS posvećena ovom problemu (izvestilac prof. dr Zoran Latković). Međutim, moje suštinsko neslaganje se ogleda u neprihvatanju frontalnog, isključivog i ostrašćenog napada na ceo zdravstveni sistem. Prvo, taj stepen diskvalifikacija i blasfemije nema utemeljenje u realnosti. Drugo, to skreće i odvlači pažnju sa činjenice da je korupcija simptom jednog neuređenog i „bolesnog“ društva i da ona ima ishodište u sferi urušene ekonomije, pravnog sistema, pa i politike. Slažem se da treba lečiti i posledična stanja i simptome, ali budimo dovoljno hrabri i pošteni da se okrenemo uzrocima korupcije. Treće, nemojmo da zdravstvene radnike dovodimo u vezu sa svim mogućim koruptivnim radnjama (npr. kaparisanje, nabavka i kupovina vakcina) kada oni u tome nisu ni učestvovali. U istražnom zatvoru, po ovom pitanju, nema zdravstvenih radnika. I na kraju, umesto što daje paušalne i netačne ocene, bio bih srećan kada bi se kolega Karađinović obratio meni da ga upoznam šta je ZSS za 2,5 godina svog postojanja uradio ili pokušao da uradi, ili da pročita u poslednjem broju Glasnika (str. 27-29). Pri tome, treba znati da ZSS nema „široke nadležnosti“ (još jedna neistina) već je samo savetodavno telo (u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti čak i ne stoji koga savetuje!), a u zemlji mudraca i sveznalica kakva je Srbija, zametno i zaludno je nekoga savetovati.