Sećanje na industriju

Još je neprijatnije kada vam radnici propalih preduzeća diljem Srbije sve učestalije prete spaljivanjem. Tako se Mile Čavić, jedan od radnika veterinarske ustanove Glutin iz Padinske Skele, koji pet godina ne primaju platu, zapalio ispred zgrade u Nemanjinoj. Nakon što su ga sprečili da se ubije, Čavić je izjavio da niko neće moći da ga sreči da se obesi ili skoči s mosta, pošto izlaz ne nazire. Samo dan-dva pre Čavića, u centru Sombora, samohrani roditelj, radnik fabrike Boreli zatvorio se u prodavnicu i pretio da će se spaliti ukoliko sud donese odluku da se Boreliju oduzme ta prodavnica. I kao da to nije dovoljno, radnici kraljevačkog Magnohroma krenuli su u utorak, 20. marta, za Beograd pod ironičnom parolom „spalićemo se jeftinim benzinom“. Da beznađe bude potpuno, u postprivatizacionom upropašćavanju Magnohroma učestvovala su braća Mital, izraelski biznismeni koji se pominju i kao mogući kupci smederevske železare, U kakvom su materijalnom položaju radnici u Srbiji teško da će imati novca za taj benzin. A od bivših giganata i pozamašne industrije ostali su samo eksponati poput ovog u Boru koji bi trebalo da nas podseti da je tu nekada bio industrijski grad.