Tadić u Beloj kući

Zašto su SAD najdemokratskija zemlja na svetu? Jer je to jedina zemlja koja u svojoj prestonici nema američku ambasadu, šaljivo je opisao moć američke demokratije poznati novinar i izuzetan poznavalac balkanskih neprilika, Dejvid Bajnder. Ako je već ambasada tako uticajna, kakvu li moć može da ima predsednik Barak Obama, čije se ime poslednjih dana često pominje kao ozbiljan faktor u srbijanskog izbornoj kampanji. Dobro obavešten izvor iz Vašingtona tvrdi da je iz Bele kuće prošle nedelje stigao poziv predsedniku Tadiću da poseti SAD, kao i da su u opciji dva datuma (krajem marta i sredinom aprila), od kojih je ovaj prvi već postao nerealan. Prema istom izvoru, u planiranju Tadićeve eventualne posete razmatra se da li će Obama primiti predsednika Srbije i sa njim imati kraći razgovor ili će to učiniti potpredsednik DŽozef Bajden, dok bi se Obama u nekom trenutku priključio razgovoru, pozdravio se i slikao sa Tadićem. Stručnjaci za marketing će već proceniti vrednost fotografije dvojice predsednika usred kampanje, a istraživači bi mogli u procentima da izvagaju da li Obamin blagi osmeh vredi kao Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Nije, međutim, jasno hoće li Tadić prihvatiti poziv, jer su za susret u Beloj kući zvaničnom Beogradu postavljena tri uslova: da se predstojeći izbori ne održe na Kosovu, da se garantuje ukidanje ili povlačenje paralelnih bezbednosnih struktura na Kosovu, kao i da se implementira sporazum o integrisanom upravljanju graničnih prelaza (IBM) koji se u ovdašnjoj javnosti uporno nazivaju administrativnim prelazima. I kosovski premijer Hašim Tači bi narednih nedelja rado video prvog predsednika Afroamerikanca. Prema pisanju prištinskih listova, Tači je već obezbedio susret kada je prošlog meseca pristao da se pored imena Kosovo stavi zvezdica, a u fusnoti pomene rezolucija 1244. Sagovornik NIN–a iz Vašingtona procenjuje da je kosovskom premijeru izuzetno stalo do posete SAD, jer bi na taj način konsolidovao prilično uzdrmanu vlast na Kosovu, ali i ubedio Vašington da je on i dalje jedini kosovski političar koji je u stanju da nešto obeća i da to ispuni. Deo kreatora američke politike na Balkanu, koji je već umoran od pranja Tačijeve biografije i nekako smatra da je put od žute do Bele kuće predug, rado bi podržao predsednicu Atifete Jahtjagu ali procenjuje da nema dovoljnu podršku građana. Ako već neće do ozbiljnijeg zaokreta prema američkim saveznicima na Balkanu, Kosovo bi uskoro moglo da ostane bez nezvaničnog gubernatora Kristofera Dela koji je sebi dopustio oštar sukob sa tamošnjim nevladinim organizacijama i listom Koha ditore. Ukoliko se narednih nedelja dve posete Vašingtonu ostvare, ovdašnji analitičari će moći da zaključe kako su SAD možda sve manje prisutne na Balkanu ali i dalje u prelomnim momentima igraju glavnu ulogu. Kao i da je u Vašingtonu procenjeno da liderima koji su počeli proces stvaranja dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova treba dati još jednu šansu.