Palme u njivama

Vesti sa severa Srbije bile su uznemirujuće, i sve su mogle pod jedan naslov: Ultranacionalistička mađarska partija organizuje seoske straže! „Srbi u strahu“, podrazumevalo se u nastavku. Iz Beograda su me neki zabrinuto ispratili, govorili su mi da se čuvam a ja sam odmahivao rukom, ali sam ipak u Bačko Petrovo Selo otišao pre podne. Po danu. A tamo... Bačko Petrovo Selo, u bečejskoj opštini, nije bogato kao neka druga sela u Vojvodini. Lica kuća što gledaju - preko klupice i prašnjavog trotoara, i širokog pojasa trave što se s druge strane završava kanalom - na asfaltiranu ulicu, odavno nisu krečena. U centru je spomenik nečemu, sa trobojkom one Jugoslavije, i grbom sela – ispod petokrake paorka i paor, sa kosom, u polju zlatnog žita, a ispod zupčanik neke mašine i reka... sve to napravljeno od sitnih kamenčića. U centru još kafana, kiosk sa novinama, škola i uz nju knjižara... i svuda ljubazne prodavačice koje ne mrzi da izađu na ulicu i da rukom pokažu namerniku koji se raspituje za put. Dalje, u centru je i zgrada Mesne zajednice. Vrata oblepljena rasporedom izdavanja regresiranog veštačkog đubriva, i pozivom ratarima da učestvuju u popravci atarskih puteva. „Na kraju – zajednički ručak!“, piše. Ulice u selu su još: Patrijarha Vićentija Prodanovića, Nikole Tesle, Maksima Gorkog, Dr Imrea Kiša, Rečo Janoša, Dr Petera Đetvaija, Labuda Pejovića... Jedna od glavnih doskora je bila Lenjinova, sad nosi neko mađarsko ime koje sam onako s nogu, nečitko zapisao. Mislio sam da je selo dobilo naziv po kralju Petru, ali nije... Ovaj prostor 1412. godine u posedu je srpskog despota Đurđa Brankovića i ostaje srpska despotovina sve do dolaska Turaka 1526. godine. A Petar iz naziva je Petar Tašin. Hronike beleže da je 1548. godine, osim u Segedinu, Titelu i Senti, samo još u Bačkom Petrovom Selu na celoj Tisi postojala skela. A vlasnik je bio Petar Tašin, osnivač sela. I on ima ulicu. strah U Bačkom Petrovom Selu danas živi oko 7.000 duša, a od toga više od dve trećine čine Mađari. Za njima su po brojnosti Srbi, pa Romi, njih dvesta-trista. Broj ovih poslednjih se stalno menja – Romi su narod skitalački, pod jedan, a pod dva, što je u ovom slučaju pretežnije, država ovde naseljava Rome koje nam, kao neuspešne azilante, vraćaju evropske zemlje. I još ovo: da bi raselila izbeglice iz kolektivnih centara, državna administracija plaća im kuću sa okućnicom ako košta 6.000 evra i manje, a ovde praznih kuća ima dosta. Ko je prvi iz romskog kampa u Bujanovcu, ovde u Bačkom Petrovom Selu tako kupio kuću, više nije važno. Tek, javio je da u Selu može da se živi, pa su za njim došli i drugi. Ali, o tome kasnije, vratimo se na straže. „Ultranacionalistička mađarska partija organizuje seoske straže!“ Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, straže je nazvao „dobrovoljačkim četama“, a njihovo formiranje „protivzakonitim i opasnim“. Ružne stvari tako su počinjale poslednjih dvadeset godina... a ako Mađari osuđuju „svoje“, onda je đavo odneo šalu. „Oni koji obilaze mađarska naselja...“, inspiratori i organizatori straža, „ultranacionalistička mađarska partija“ je Pokret mađarske nade. Ova je stranka široj javnosti postala poznata kada je pre godinu dana u Adi otkrila spomenik mađarskom generalu srpskog porekla iz 19. veka Janošu Damjaniću, kome se pripisuje rečenica: „Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kad se to dogodi, sam sebe ću ubiti.“ A u leto 2010. ovaj pokret žestoko se usprotivio zabrani ulaska u Srbiju članovima rok grupe Karpatija. Ovi muzičari pročuli su se po svojim ekstremističkim pesmama, a trebalo je da nastupe na festivalu u Kanjiži. Pokret mađarske nade tada je tvrdio da je uskraćivanje njihovog nastupa publici u Kanjiži „grubo gaženje prava mladih građana mađarske nacionalnosti“. Nema rata u bivšoj Jugoslaviji čijem početku nisam prisustvovao, i priznajem - nisam smeo po mraku u Bačko Petrovo Selo. Objašnjenje da su straže formirane jer policija ne uspeva da zaustavi talas krađa u selu nije zvučalo uverljivo ni većem delu javnosti, ni meni. „Nema šta se ne krade... Krade se svašta, sve što može da se odnese“, rekli su mi u selu tog prepodneva. Ne mnogo daleko od centra sela, u jednoj od ulica poprečnih na glavnu, živi Aranka Farkaš. Trojica maskiranih muškaraca su tu skoro, tokom noći, upala u kuću u kojoj živi sama i ukrali joj nekoliko hiljada dinara, i zlato u vrednosti od 3.000 evra. „Posle su još jorgan bacili na mene, jako su me udarali, sve po bubrezima i maltretirali, nos su mi zavrtali… Jedan viče, daj benzin, da zapale i kuću i mene zato što neću da kažem gde je zlato“, pričala je posle. Meštani kažu da sada plaća nekome da boravi sa njom u kući. zavere Ja sam je uzalud dozivao sa ulice. Zavese, končane, one lepe, ostale su nepomične na njenim prozorima. Samo je malo pseto uporno lajalo iza metalne kapije. Meštani kažu da lopovi nekakvim sprejem uspavljuju pse. „Ovako… i pas gotov“, više pantomimom nego srpskim sa onim karakterističnim naglaskom, objašnjavao mi je Horvat Tamaš. Lopovi su u oboru Nađ Mihalja ubili svinju i odneli je, pored dva velika čupava psa: te se noći nisu oglasili. U jedanaest sati uveče, kaže Mihalj, svinja je bila u oboru. Ujutru, našao je samo čekić kojim su je usmrtili. I razrezanu žičanu ogradu. „Ne bih mogao da se zakunem da znam ko je, ali...“, vrti glavom. U selu će, ovako ili onako, svi to isto reći. Sumnja se na jednu brojnu mađarsku porodicu, i na Rome. Meštani prepričavaju kao pouzdano da su seljani na mestu jedne krađe pronašli novčanik člana te mađarske porodice, i da ga je policija preuzela... i vratila ga vlasniku. A po zakonu, policija se ne bavi krađama ako je šteta manja od 15.000 dinara. U stanici u Bačkom Petrovom Selu, inače, radi pet policajaca, samo po danu. Noću ih nema, i nema stanovnika Sela koji će reći da je zadovoljan njihovim radom. Neki će ih pravdati malobrojnošću, drugi će biti mnogo oštriji. Ali sve to upola glasa... „Prošle godine smo se žalili da ne rade, a oni onda izađu na ulicu i zaustavljaju paore u gaćama, na biciklu, pa kažnjavaju što ne nose ličnu kartu...“, kažu. Što se Roma tiče, svi su sumnjivi. Ali, jedni su uvereni u krivicu skoro doseljenih, i gorljivo brane starosedeoce, dok drugi misle suprotno. „Ovi novi još se nisu snašli, ne znaju gde treba ići...“, kaže, kroz osmeh, Patrik Atila. On je „koordinator straža“. Objašnjava da su straže nacionalno mešovite - i mađarske i srpske, i nenaoružane. Patrola od desetorice ili više članova podeli se na dve grupe i idu susednim ulicama, da jedni drugima mogu da priteknu u pomoć. Na fluorescentnim prslucima piše „örszem - péterréve“ i „straža - bačko petrovo selo“. Ne legitimišu prolaznike, i ne pokušavaju da uhvate prestupnike - kad ih vide, javljaju policiji. Tako su skoro oterali lopove iz zadružnog skladišta veštačkog đubriva. Epilog I nisu, kaže, partijska straža. Sa Pokretom mađarske nade nemaju nikakve veze. Mladići koji patroliraju, koliko on zna, nisu ni u jednoj partiji. Jedino je on, Patrik Atila, član, ali ne Pokreta. Ne bi da kaže čiji je član... Pokret mađarske nade ih svojata uoči izbora, jer želi da se predstavi kao nekakav zaštitnik. Predsednik Saveta Mesne zajednice, Feldeši Jožef, misli da su i napadi Ištvana Pastora motivisani izborima. Pastorov SVM drži vlast u bečejskoj opštini, i nikakvo samoorganizovanje ni organizovanje mimo njih ne odgovara im pre 6. maja. Nekoliko dana pošto su počele patrole meštana, iz Bečeja je stiglo pojačanje lokalnim policajcima. Noću prođe patrola, a preko dana je pojačana kontrola saobraćaja. I povećana naplata kazni, žale se meštani, koji ih, kažu, nisu zbog toga zvali. Patrik Atila sleže ramenima. On je privatni preduzetnik, nije političar. NJemu su pre dve godine ukrali auto i oko 60.000 dinara, lopov je otkriven ali sud nikako da mu naloži da vrati novac. Ove godine, i prošle, ne zna da li je neko uhapšen zbog krađe. LJuti se što im pripisuju nacionalizam. Brat mu je oženjen Srpkinjom, da policija radi svoj posao, oni bi noću spavali, kaže. To su, u patroli, mladi ljudi, nisu članovi, samo je on... Koje stranke, pitam peti put. I onda mi kaže: član je Jedinstvene Srbije! Gotovo nepristojno ne uspevam da sakrijem iznenađenje: one Palmine? Te. Predsednik je Mesnog odbora, ima osam članova u selu. Svi su Mađari... Popričamo još malo, pa se raziđemo uz rukovanje. Šta da ga pitam o mađarskim četama? Dan kasnije, u jednom dnevnom listu se opet pisalo o opasnom nacionalističkom samoorganizovanju...