Usamljeno hrabra

Konstantna temperatura i te noći, kao mesecima unazad, nije se spuštala ispod 40. Praktično prikovana za postelju. „Verica je slabo. Teško da može da govori“, prekidao bi razgovor njen suprug. Onda bi zazvonilo. „Kaži, šta treba?“, pitala bi. „Slab imuni sistem. Organizam više ne reaguje na terapiju. Da, znam, postoji terapija. Para nema, država lečenje u inostranstvu, ni skupe lekove, ne pokriva“, bez drame, samo bi konstatovala, kao odgovor na pitanje kako je. A onda upitala: “Kako si ti? Kako da pomognem“, i razgovor prebacila na ono što tražite - novi dokaz o korupciji. I te noći, iz postelje, uz infuziju, pokretala je sve, slala izveštaje, insistirala kod drugih da pomognu, da urade ono što je u interesu nas malih, običnih građana, države. Do kraja brzih misli, jezgrovito sročenih u britke rečenice, sada već sasvim tihim tonom, ali i dalje bez milosti za aktere prljavog biznisa kojim je Srbija opljačkana. „Nisam plašljiva osoba. LJudi iz službi za dezinformisanje seju strah. Šta će da nam rade? Hoće li sve da nas pobiju? Ili da nas stave u koncentracione logore? Oni hoće da uplaše ljude i plaše ih stvarno, jer oni bi bili u problemu da više ljudi iznese svoje mišljenje. Ima ovde sjajnih ljudi i sve razumeju. Sve ovo što serviraju u medijima većina pristojnog sveta zna da to ništa nije tačno. Nisu ljudi blesavi. Stvar je u tome što vrlo vešto manipulišu... Strah je iracionalna stvar“, govorila je. Heroji moderne Srbije ne postoje posle Đinđića? Delimično netačno! Moderna Srbija ne postoji. Ali, njen heroj bio je tu. Samo... mnogi nisu želeli da je vide, direktnu, beskompromisnu, bez kalkulacija i tragova opreza po sebe. Znala je sve o njihovim poslovima, umreženosti. Što je jasnije videla dokaze visoke korupcije, glasnije govorila o njima, manje su hteli da čuju. Kada bi i odgovarali, činili bi to kroz pokušaj diskreditacije. Na njene krivične prijave odgovarali bi podizanjem tužbi adresiranih na njeno ime. Lovili je sramno na sitnim greškama. Tajkuni i njihovi partijski ortaci. Lomili su je dugo. Ali ona je bila ta. Nesalomiva. NJena najveća strast? Književnost i poezija. „Ništa se tu nije promenilo, osim što me je život naterao da se time bavim mnogo manje nego što sam želela“, rekla bi. Pridružila se za vreme NATO bombardovanja Građanskom parlamentu u Čačku, vrsti otpora Miloševićevom režimu. „Uvek moramo da se bunimo, to smatram delom svoje slobode.“ Koga je smatrala svojim protivnicima? Potpuno nekompetentne ljude na najvažnijim funkcijama. „Kad njih slušate, uplašite se od onoga što pričaju, jer nemaju nikakav osećaj odgovornosti.“ Iz pozicije otimanja slobode, govorila je o vlasti kako uvek stavlja institucije pod šapu i vodi procese u suprotnosti od onoga što propagira. Ukazivala je na „dobre ljude“, kada ste to od nekog drugog čuli, kvalitetne profesionalce, kojima je sve jasno, ali koji ne mogu da učine ništa sem da izgube posao, navuku gnev, ako kažu to što misle. „Imala sam olakšavajuće okolnosti, nisam imala decu. Od toga što će me dovesti u problem, sve će se odnositi samo na mene“, pravdala je nedostatak kuraži drugih. Miloševićevi tajkuni ostali su njena meta. Usamljeno hrabra, prozivala ih je poimence. Političarima kojima su suflirali tajkuni, odgovarala je da pripreme dobre zakone, omoguće kontrolu porekla novca, oporezivanje. Šta je toj ženi?! Zašto nije jednostavno brinula samo o sebi?! „U staroj Grčkoj su govorili“, podsećala je, “da idioti brinu samo za svoj položaj“. Podigla je niz krivičnih prijava za sporne privatizacije Sartida, Jugoremedije, Luke Beograd... Otkrila tajni memorandum o prodaji C marketa, overen u Koštuničinom kabinetu sa tajkunima. Sve vlade uporno su ignorisale izveštaje Saveta i njegovo postojanje. Premijer Cvetković oglasio se prvi put kada mu se Beko požalio i tada je urgentno naložio da Savet odgovori na Bekove zahteve. I Baraćeva je poslušala. Uzvratila je novim prijavama. Predah je nalazila u selu Preljine kod Čačka. Tamo je i sahranjena, bez prisustva javnosti, po sopstvenoj želji. Tajkuni, kriminalci i prljavi političari mogu da odahnu. A javnost da žali za svojim herojem.