Ima li života ispod leda

Posle više od dve decenije bušenja na najhladnijem mestu na Zemlji, na temperaturama nižim od minus 65 stepeni, ruskim naučnicima je pošlo za rukom da prevaziđu još jednu naučnu i tehnološku granicu. Probivši bušotinu duboku 3.769,3 metra stigli su na samo 30 do 40 metara do donje ivice lednika koji pokriva jedno od najvećih jezera Antarktika – Vostok. Naučnici smatraju da je jezero staro između 12 i čak 35 miliona godina i da možda u sebi krije tajne oblike života, koji su opstali u negostoljubivoj i večno mračnoj okolini. Na takvu pomisao ih navodi i činjenica da su tokom bušenja na dubini od  tri kilometra u  večitom ledu otkriveni mikroorganizmi. Ruska federalna služba za hidrometeorologiju i posmatranje okoline i zvanično je potvrdila da su naučnici u februaru ove godine postigli taj rekord i da se dalja istraživanja prekidaju zbog početka antarktičke zime. Tada je izvučeno i 30 do 40 litara „sveže zaleđene vode“ i stavljeno u specijalne sterilisane posude. Ta voda ne potiče iz samog jezera,  već iz leda neposredno iznad vode, naglašavaju Rusi, a kako je pisao međunarodni naučni časopis Nejčer, jedan od takvih kontejnera sa milionima godina starom vodom je „uz zvukove fanfara“ poklonjen ruskom premijeru Vladimiru Putinu. Šef ruskog instituta za izučavanje Arktika i Antarktika, Valerij Lukin,  ushićeno je rekao da je dopiranje do samog jezera isto kao i američka pobeda u trci ka Mesecu 1969. godine. On je lično nadgledao tok misije i objavio njen uspeh da dopre do jezera dugačkog 250, a širokog 50 kilometara. Lukin očekuje da u tim ledenim vodama otkrije hemotrofne bakterije koje koriste hemijske reakcije kao energetski izvor i opstaju u totalnom mraku, slično bakterijama iz dubina okeana, samo što će ove biti nekoliko miliona godina starije. „One su sledile nama nepoznate zakone evolucije“, kaže Lukin.  Projekt „Vostok“ je potvrdio nove metode i tehnologije, koje će se moći koristiti za istraživanje drugih ledenih svetova: „Uslovi podlednih jezera Antarktika su najbliži onim na nebeskim telima na kojima naučnici očekuju da jednog dana otkrijemo vanzemaljski život.“ Stoga ne čudi što njegovu radost deli i američki kolega, astrobiolog i istraživač južnog pola DŽon Prisku. On kaže da su ruski naučnici u pravu kada svoj uspeh porede sa istraživanjem neke nepoznate planete, na koju čovek stupa prvi put. Dejstvo saznanja misije „Vostok“ imaće „ogromnu“ implikaciju na oblast astrobiologije – koja se bavi životom van Zemlje. Jer ambijent jezera Vostok odgovara uslovima koji vladaju na Jupiterovom mesecu Evropa. I tamo ispod ledene kape postoje okeani i reke – pa ako nađemo život u Vostoku – zašto ga ne bismo jednog dana tražili i u našem Sunčevom sistemu, kaže ovaj profesor državnog univerziteta Montane. „Vostok“ je započet u nameri da se iz bušotina vade uzorci leda starog vekovima i milenijumima, kako bi se izučile klimatske promene u Zemljinoj istoriji. Za paleoklimatologiju je led izuzetno značajan. Što se dublje buši, to se prodire dublje u istoriju naše planete. Ali, ruski naučnici su bili nemalo iznenađeni kada su na dubini većoj od tri kilometra ustanovili da nema naslaga snega i nikakvih meteoroloških podataka. Odakle onda sav taj led? Ustanovljeno je da se ispod bušotine nalazi ogromno jezero. Odmah su se javile teorije da bi se u tom jezeru mogli pronaći nama nepoznati oblici života. Uskoro se međunarodna naučna zajednica dogovorila da se prekinu sva dalja bušenja, kako bi se sprečilo da nesmotrenim potezima dođe do zagađenja tog jedinstvenog eko-sistema.    S pravom se strepi da bi napori Rusa da prvi stignu do prajezera mogli da ugroze eventualni život u njemu. Protivnici daljeg kopanja su izneli pravi horor-scenario: pošto Rusi u bušotinu upumpavaju silikone i kerozin, kako bi sprečili da se ova opet zaledi, te opasne hemikalije bi mogle da prodru u jezero i unište sve  tamošnje oblike života. Takmičenje Naravno da su Rusi odbacivali ove kritike. Sada postoji novi plan očuvanja jedinstvenog eko-sistema. Sudeći po člancima u američkim naučnim publikacijama, Rusi su uspeli u tome i nameravaju da tokom iduće i 2014. godine u jezero spuste posebnog robota, opremljenog kamerama, koji bi uzimao i uzorke vode, merio temperaturu i eventualni organski sastav te pravode. Iz uzoraka koje dobiju naučnici će tragati za naslednim genima eventualnih oblika života. Ako bi otkrili DNK, bio bi to dokaz da u milionima godina staroj vodi ima (ili je bilo) ma kakvog oblika života. Robot bi trebalo i da se spusti na dno oko kilometar dubokog jezera i da odatle donese probe nataloženih materija. Sve deluje kao u pravom sajens-fikšn filmu, a i košta toliko. Grupa ruskih naučnika je najavila da će ovog maja sve svoje planove detaljno obrazložiti i krenuti u akciju sakupljanja finansijske pomoći. Ovaj ambiciozni ruski projekt nije i jedini na najhladnijem kontinentu. Istraživači iz Velike Britanije i SAD su već najavili da će čak godinu dana pre Rusa krenuti u istraživanje podlednih jezera, kojih ima više od 400, raznih veličina i na različitim dubinama. Tako će Britanci ove godine krenuti s bušenjem 3,1 kilometar debelog ledenog sloja iznad jezera Elsvort, metodom zagrejane glečerske vode, koja omogućava da bušotina ostane otvorena 24 sata. Oni očekuju odgovore na pitanja o mikrobiološkom životu, karakteristikama današnjeg i nekadašnjeg ledenog pokrivača i eventualnim uticajima njegovog otopljavanja na budući rast nivoa svetskih mora. Strepnja Osim naučnih ciljeva, koji spajaju sve ove hrabre naučnike, njih povezuje i strepnja da li će biti finansijskih sredstava da nastave ambiciozna istraživanja. Jer, tamo gde oni buše nema ni nafte niti drugih rudnih blaga, već samo više miliona godina stare zaleđene vode. Ali, u toj ledenoj kori se krije 70 odsto svetskih rezervi slatke vode – koja bi uskoro mogla postati strateški značajna.