Bravugrozno

S razlogom. Bolesna štenad nisu nešto što biste pustili svom maloletnom detetu, niti ćete njihove „hitove“ prepoznati na komercijalnim radio-stanicama. Bolesna štenad “laju” – direktno i oštro, vulgarno i bezobrazno, prkoseći kako pretencioznim muzikantima, tako i svojevrsnoj impotentnosti domaće rokenrol scene. Bolesnu štenad ne slušaju oni kojima prija njihova muzika (iako praše tako da vam proradi adrenalin), već oni koji razumeju njihove tekstove. Oni koje potresaju iste stvari, kojima je dosta plaćanja pretplate na televiziju na kojoj ne žele ništa da gledaju, kojima je dosta „letnjih hitova” za široke narodne mase, konzumerizma, iskrivljenog kapitalizma, radnog vremena od jutra do sutra, modela ponašanja izvezenih iz Strahinjića bana… U interpretaciji „Štenaca“ sva ta „surova realnost“ dobije tragikomičan ton, ali i dalje pogađa kako treba. Kako kažu članovi, u pitanju je „sjajno, iskričavo, zgođušno, neponovljivo, bravugrozno“ izdanje. I već ako zavirite između redova (čitaj psovki i zafrkancije), sigurno ćete se složiti.