Pouke jednog šamara

Nedavni incident na stadionu Partizana posle meča sa Slobodom, kada je grupa takozvanih navijača upala na teren, opkolila igrače da im „nešto kaže“ uz ćušku najmlađem i najtalentovanijem Lazaru Markoviću, može se gledati iz nekoliko uglova. Prvi je, svakako, sam incident, ko zna koji u srpskom fudbalu otkad su u njemu takozvani navijači počeli da vode politiku, traže da budu pitani za sve i svašta i brane privilegije čije im je sticanje omogućeno i logično je da ih se teško odriču. Drugi je stidljivo saopštenje FK Partizana koji je formalno osudio incident, ali tako biranim rečima da je očito vođeno računa da se oni koji su ga izazvali ne naljute previše. Treći je nespretna izjava predsednika FSS Tomislava Karadžića koji je rekao da je incident preuveličan i da „Markoviću nije pala čelenka s glave“. Takozvani navijači su poslednjih godina izveli još nekoliko sličnih vandalskih akata, od upada na trening fudbalera Zvezde sa bejzbol palicama preko šamaranja Koromana, opkoljavanja i pretnji Slaviši Jokanoviću do one bruke u Đenovi kada su hteli da linčuju golmana Stojkovića a potom divljali na stadionu. Sa nostalgijom se sećamo vremena kada je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka na stadion JNA dolazio čuveni Valjevac, dobroćudni čikica prepoznatljiv po zastavi Partizana u jednoj ruci i klepetuši u drugoj. Sedeo je na zapadnoj tribini a drugi navijači „crno-belih“ dolazili su da se slikaju sa njim jer je bio deo istorije Partizana. Takav je, sa zastavom i klepetušom, viđen i na „Hejselu“ u finalu Kupa šampiona 1966. protiv Reala... Tako je nekad izgledao „vođa navijača“. Iz suprotnog tabora je priča o Bori Jakovljevu, znanom kao Bora Zvezdaš, koji za sebe tvrdi da je umro 1991. u Tokiju kad je Zvezda postala prvak sveta. Otad, kaže, živi na kredit. Godinama nije propuštao nijedan trening a kamoli utakmicu. Danas se Partizan i Zvezda, kada su vođe navijača u pitanju, vole iz interesa. Ima, međutim, još jedan – ohrabrujući - ugao gledanja na šamar Lazaru Markoviću. Policija i pravosuđe reagovali su, prvi put, efikasno i primerno. Uz pomoć video-snimka identifikovani su napadači M.R, Z.T, i R.P. (zašto inicijali, osim ako su u pitanju maloletnici?). Pokrenut je prekršajni postupak, dobili su po 40-45 dana zatvora i novčanu kaznu od 50.000 do 70.000 dinara i godinu dana zabrane pristupa stadionima u Srbiji! Policija uglavnom dobro radi svoj posao, svi glavni prestupnici su odavno evidentirani, imaju podeblje dosijee, podneto je sijaset krivičnih i prekršajnih prijava, ali je neefikasno sudstvo nerazumljivo dugo odugovlačilo sa presudama. Nedavno je u Holandiji na meču Ajaks-Alkmar huligan upao u teren. Prvo je dobio batine od golmana Ajaksa, zatim je od suda kažnjen trogodišnjom zabranom ulaska na stadion ali je klub, nezadovoljan presudom, doneo sopstvenu meru: doživotno brisanje iz članstva i 30 godina zabrane ulaska na igralište Ajaksa. Kada registrovani huligani sredom ili vikendom, u vreme utakmica, krenu da ih, eventualno, gledaju na TV u policijskoj stanici, umesto da divljaju na stadionu, problem će početi da se rešava.