„Sazon“ nije dobar fazon

„Pingvin, koga su naučnici nazvali Kairuku, što na mavarskom znači ronilac koji se vraća sa hranom, živeo je pre 24–27 miliona godina...“ Šteta što ne mogu da se setim kada sam i iz kojih novina citirao sličnu ali obrnutu grešku, o lepotama „maorske arhitekture“ kojima se navodno i danas diči Španija. Treba, znači, i dalje objašnjavati: Maori su starosedeoci Novog Zelanda (i mada ne znam ni reči maorski, niti se razumem u pingvine, siguran sam da je „Kairuku“ njihova reč). Mavri (ne Mavari, jer u reči Mavar, Mavra „a“ je nepostojano) bili su Arapi i Berberi iz severozapadne Afrike koji su u osmom veku osvojili Španiju i vladali njome nekoliko stoleća, dok ih hrišćanska rekonkista (ne „rekonkvista“) nije konačno potisnula. O još jednom brkanju imena piše mi čitalac Dragan Blagojević. Nekadašnja beogradska ulica Filipa Filipovića sada se zove „Sazonova“, a mnogi je nazivaju „Sezanova“. Ima tu i neke logike, jer Pol Sezan je bio čuveni slikar, a nikakav „Sazon“ ne postoji. Ulica je nazvana po Sergeju Dmitrijeviču Sazonovu, ruskom državniku koji se zalagao za pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu, što znači da bi se morala zvati Sazonovljeva. Još jednom se, dakle, ponovila ista greška kao sa „LJermontovom“, sa nekadašnjom „Ždanovom ulicom“, sa „Rahmanjinovim koncertima“, kao da se pesnik zvao „LJermont“, general „Ždan“ a kompozitor „Rahmanjin“. Ništa ne vredi što je o svemu tome još pre deset godina pisao Bogdan Terzić u knjizi Slovo o jeziku, II, str. 152 i 180. Gradski oci ne čitaju knjige o lingvistici.