Laže i paralaže

Nešto se, ipak, promenilo. Predizborna kampanja zvanično je počela (nezvanično nikada nije ni prestajala), situacija se iz dana u dan takoreći usložnjava, ali u svemu nedostaje ključni momenat: pučanstvo uopšte nije zahvaćeno predizbornom groznicom. Nema ni homeopatskih tragova nekadašnjih uzavrelih strasti. Harizme lidera - za koje su do pre samo nekoliko godina pristalice bile spremne da idu i u vatru i u vodu - spale su na najniže moguće grane. Stiče se utisak da se ova prljava stranačka utakmica igra bez sudija i publike. Što je za ideologije i politike zasnovane na vulgarnom populizmu ravno propasti. Pre samo nekoliko godina u narodnoj bih uzdržanosti i distanciranosti video predznak nacionalnog otrežnjenja i zaokret ka razumskom shvatanju politike, ali ovoga puta, poučen serijom gorkih iskustava, ne želim da donosim previše optimistične zaključke. Očigledna propast politike kao manipulacije emocijama i kolektivnim nesvesnim uopšte ne znači da će na upražnjeno mesto stupiti politika kao veština mogućeg. Na jedinu političku snagu koja se zalaže za tako nešto - na Pokret Preokret - razočarani i dezorijentisani većinski narod još uvek gleda kao na skupinu izdajnika i stranih plaćenika. Narod se, dakle, „skinuo“ sa političara, ali je još uvek navučen na politički opijum najlošijeg kvaliteta. Sa druge strane, političkom mejnstrimu izgleda ponestaje opijuma. Upadljivo je, recimo, da u ovoj kampanji gotovo da nema ni pomena Kosova. Čak se i DSS, stranka histeričnih kosovobranitelja, u svojoj kampanji koju (poslovično traljavo) vodi na samoj ivici otužne patetike i kliničke imbecilnosti, drži podalje od kosovske mitomanije, verovatno u sve jačem strahu od trenutka u kome će na svetlost dana isplivati istina o milijardama evra nepovratno nestalih u džepovima kosovskih „patriota“. Ne treba, međutim, biti preterano kritičan prema DSS-u - konačno, njima su traljavost, otužnost i imbecilnost takoreći u opisu radnog mesta - jer ni ostale stranke ni za jotu ne uzmiču u bljutavosti, traljavosti i kretenizmu. Štaviše, reklo bi se da se u rečenim disciplinama takmiče. Što je, kad čovek malo bolje razmisli, logično ishodište jedne politike (ovde postoji više stranaka, ali samo jedna politika) decenijama temeljene na manipulacijama, pseudomitovima i bezočnom laganju. Vladavina zasnovana na sveopštem laganju i kretenizaciji nesumnjivo je jednostavna, lagodna i lukrativna, ali ima svoje mane od kojih je takozvano povratno dejstvo najveća. Pre ili kasnije, naime, prevarant se obrete prevarenim, lažov slaganim, manipulator izmanipulisanim. To se na kraju dogodilo i našoj takozvanoj političkoj eliti, a u kampanji se samo ispoljilo u žalosnoj ogoljenosti. Živeći kao kineski carevi u izolovanosti političkog Zabranjenog grada, naši lideri, podlideri i njihovi evnusi, očigledno ne shvataju da je matrica na kojoj grade svoje karijere potpuno izanđala i da sada i najveće naivčine kroz rupe u carevom mitološkom odelu vide ogoljenu žudnju za ostankom (ili dolaskom) na vlast, koja više nije u stanju da vlada ni postupcima svojih najistaknutijih predstavnika. Zbog svega toga ova kampanja protiče u tabloidnoj, prekoplotaškoj atmosferi, na najnižim granama palanačkog duha, u primitivnoj pakosti i zlobi kakvih su se, u srećnija vremena, klonile i zavađene seoske kurve i opajdare. Tako, recimo, usred sveopšteg rasula Demokratska stranka ne nalazi pametnija posla nego da postavi hamletovsko pitanje: otkuda Tomi Nikoliću stan? I kako mu je pošlo za rukom da - stavljajući taj stan pod hipoteku - dobije kredit od dva miliona evra. Razložnije bi, pretpostavljam, bilo da su blagovremeno postavili pitanje: otkuda uopšte Nikolić u politici? Ne zbog polumračne radikalske prošlosti ovog gurua gubitnika, nego zbog toga što rečeni hadžija uopšte nema nikakvu politiku, što je i javno obznanio rekavši: „Dovedite me na vlast, pa ću vam reći šta ću raditi i kakav mi je program.“ Ali kada bi DS postavio takvo pitanje, neko bi mogao zapitati: a kakva je vaša politika, što bi DS-ove portparole dovelo u veoma nezgodan položaj. Oni ipak nisu DSS da bi mogli da kažu da će, pobede li, iz Rusije momentalno stići deset milijardi dolara. Ipak su oni vrh hijerarhije nekompetentnosti, ipak oni imaju neku predstavu o mračnim perspektivama, pa valjda zato njihov i naš predsednik obilazi palanke da bi vunovlačarima, abadžijama, saračima i salatarima izgovorio pokoju reč nade i utehe.