Predsednička kampanja za premijera

Premijer Mirko Cvetković uspeo je da bude na čelu prve vlade od oktobarskih promena koja je preživela čitav mandat, koja je Srbiju, bar prema svedočenjima zvaničnika i propagandista, kroz krizu provela znatno bolje od zemalja u okruženju. I dok poslednjih nedelja investitori dolaze u Srbiju kao muslimani u Meku i dok se najavljuju projekti kakve su možda samo imali Emirati ili Hongkong, i to u veoma kratkom razdoblju, premijer Cvetković se ne pojavljuje ni u jednom izbornom spotu, ni u jednom predizbornom sučeljavanju. Na listi njegove Demokratske stranke, koju je toliko zadužio, uspeo je da dobije nesrećno 13. mesto, znatno iza svojih ministara odbrane, poljoprivrede, rada i socijalne zaštite, pa i pokrajinskog premijera. Taj nezasluženi tretman prema premijeru možda je samo posledica konfuzije u kojoj su se našla svi politički autsajderi i posmatrači, koji su obavešteni da su raspisani parlamentarni izbori a gledaju klasičnu predsedničku kampanju. Mada se u Nemanjinoj ulici, u vladinim krugovima, može čuti da glavna opoziciona stranka vodi potpredsedničku kampanju, što bi trebalo da bude jasna aluzija da se Aleksandar Vučić više pita u kampanji od njegovog šefa Nikolića, ili je to bar odraz novog strateškog cilja vladajuće koalicije da napravi razdor među naprednjacima. MASKE Iako ni ovdašnji zvaničnici ne znaju hoće li biti predsedničkih izbora, jer odluka i dalje zavisi od istraživanja koja se svakodnevno čitaju i tumače, Srbija će u svakom slučaju imati predsedničku trku pod maskom parlamentarnih izbora. Ta odluka je doneta jer je negde u DS procenjeno da Boris Tadić može da podigne rejting stranci ako se čitava kampanja osloni na njegov lik i delo, kao i da u sukobu sa liderom naprednjaka već tradicionalno izlazi kao pobednik. Nešto skeptičniji posmatrači strategije DS veruju da Tadić ne donosi toliko koliko joj neki potpredsednici stranke odnose, pa se trust marketinških mozgova odlučio da kupcima ponudi proveren politički proizvod. A i poštenije je prema biračima da se kampanja svede na ličnost koja je i do sada obavljala premijersku funkciju, samo je zbog skromnosti prepustila Cvetkoviću da formalno vodi srpsku vladu. Zbog toga se do izbora može očekivati da u medije bude plasirano još nekoliko kandidata za premijera, koji to sigurno neće biti, ali će ostaviti utisak da stranka zapravo ima pravi kadrovski rudnik u kojem je veoma lako naći kandidate za bilo koju funkciju. „Sa Đilasom bi mogli da dobiju izbore u Srbiji ali bi izgubili Beograd, sa Dušanom Petrovićem ili Šutanovcem bi izgubili Srbiju, ali sa Tadićem veruju da dobijaju sve“, opisuje jedan od manjih partnera DS. SUKOBI Prve procene ukazuju na to da je Tadićeva medijska sveprisutnost već približila demokrate naprednjacima, ali treba imati na umu da se Toma i Vučić još nisu pojavili ni na jednom bilbordu, ni u jednom spotu. Među proizvođačima kampanja i parola se već širi šala da je Vučić postao glavni urednik svih srpskih zidova, pošto je mesto glavnog urednika svih medija odavno zauzeto, ali ta šala je samo odraz jasnog favorizovanja vladajuće koalicije u medijima. Lider URS Mlađan Dinkić je prvi uputio prigovor Republičkoj radiodifuznoj agenciji zbog zloupotrebe predsedničke funkcije, kao i procene elektronskih medija da obilaske poslastičarnica i porodičnih vunovlačara tretiraju kao vrhunsku državničku obavezu Borisa Tadića. Sličnu žalbu uputili su i naprednjaci, čime se otvara velika rasprava na priličnu tužnu temu: hoće li ova kampanja srušiti možda jedinu tekovinu oktobarskih promena oko koje se svi slažu - regularne i fer izbore. Iako mnogima deluje kao zec koji na velikim atletskim mitinzima pomaže šampionima da ostvare što bolji rezultat, Dinkić bi mogao da ponovo bude jedan od ključnih političara u Srbiji, pod malim uslovom da uđe u parlament. Svestan da mu je ovo presudna bitka, krenuo je prvi u kampanju i u nju uložio ozbiljna sredstva, ali će ulaznicu za parlament morati da plati što ozbiljnijim napadima na dosadašnje partnere posle kojih će koalicija sa DS biti isključena. Ukoliko bude suviše opasan u ulozi partibrejkera, demokrate mogu da mu tokom kampanje nanesu ozbiljan udarac tako što bi neki važni saveznici, poput gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića ili Maje Gojković, iznenada otkazali poslušnost. Na drugoj strani vladajuće koalicije, Ivica Dačić je oštrim porukama o slavskom kolaču već obavio važan posao, pošto je svoje birače ubedio da nije Tadićev bočni igrač, makar već dan posle izbora pokazao da jeste. Cena njegovog koalicionog kapaciteta tokom kampanje će samo rasti, a rejtingu neće ništa smetati opšta ocena da je to jedina stranka koja sigurno ulazi u sledeću vladu. Zbog toga se od funkcionera SPS može čuti da se njihov koalicioni kapacitet može kupiti samo premijerskom funkcijom. SNS još nije krenula u kampanju punog intenziteta, ali u vrhu naprednjačke koalicije znaju da bi za sastavljanje vlade morali da ostave Tadićeve demokrate bar pet procenata iza sebe, kao i da manjim strankama moraju da ponude više, a sopstvenim biračima manje od očekivanog. Jedan diplomata, koji se izborima u Srbiji bavi ozbiljnije od većine političara, procenjuje da je glavna prednost vladajuće koalicije u odnosu na Tominu stranku što vrh DS može da izgubi znatno više nego što vrh naprednjaka može da dobije. Znatno je teže predvideti kakva je motivacija birača ta dva bloka, jer u suštini njihove orijentacije zavise manje od evropskih integracija ili nacionalnog dostojanstva, a više od želuca ili pukog egzistencijalnog opstanka. Neka istraživanja pokazuju da bi koalicija oko DS imala dramatičnu prednost među zaposlenim u društvenom sektoru, dok bi naprednjaci trijumfovali među nezaposlenima i licima sa niskim primanjima. Kada se velike i mudre analize dovedu do kraja, ostaje zaključak da dve glavne stranke hodaju po strahu birača da ne izgube posao (DS) i nadi da će promenama dobiti posao (SNS). Taj strah ili nada će možda prelomiti naredne izbore, ali neće previše uticati na život u Srbiji posle izbora. Medijski šampioni I dok stranke pišu žalbe RRA, a političari iz vlasti raspravljaju ko je više zloupotrebio svoj položaj, agencija Pristop napravila je analizu pojavljivanja stranaka i lidera u medijima od 13. do 22. marta. U štampanim medijima je najviše tekstova posvećeno DS-u (553), slede SNS (350), URS (296), SRS (268), LDP (240), DSS (234) i SPS (228), dok je na televizijama najviše priloga bilo o DS (249), SNS (207), URS (186), SRS (165), SPS (123), LDP (114), i DSS (100). Od političara Tadića je u novinama i na ekranima bilo ubedljivo najviše (423+297), drugi je Dačić (192+160), a Nikolić treći u štampi (189) i četvrti na TV (118). Slede Dinkić (151+133), Šešelj (134+83), Jovanović (119+57) i Koštunica (117+54).