Udruživanje kontinenata

Polazna ideja 13. Gitar art festivala (16-21. mart) Kontinenti referiraju na umetnike i programe koji stižu sa različitih geografskih tačaka, ali i na međukontinentalno udruživanje kultura/muzika. Namera organizatora je, reklo bi se, ukazivanje na različitosti kao suprotnost globalizaciji koja je (negativna) paradigma vremena u kome živimo. Istovremeno, otkrivamo koliko su potrebe za muzičkom umetnošću u biti opštevažeće i zato se navedeni slogan može tumačiti i kao jedinstvo šest kontinenata čije ishodište pronalazimo u šest žica gitare. Tako u večeri otvaranja čujemo Ženga Tengija nasuprot Karlu Markioneu: mladi kineski interpretator u čijim promišljanjima muzike Baha, Vilje-Lobosa, Regondija, Brauera, Asada naziremo buduće uspehe (mada, sudeći po realizovanom na ovom koncertu, upravo Bahov opus zvuči kao najizvesniji put u tom smislu). Karlo Markione jeste zvučno ime srednje generacije savremenog gitarskog izvođaštva. Široko repertoarsko usmerenje otkriva, međutim, afinitet za muziku našeg doba, sklonost ka istraživanju novih prostora zvuka (stoga izdvajamo svetsku premijeru Circle Line, britanskog kompozitora Sivena Gosa, takođe gosta ovogodišnjeg Gitar arta). Veliki broj koncerata smeštenih u šest dana (20. marta bilo je prezentovano čak pet različitih programa), rezultira, očekivano, različitim nivoom izvođaštva. Francuski gitarski duo Pero-Žuv demonstrira rafinirani pristup odabranom repertoaru (takođe i odlično načinjene transkripcije Hajdna i Rosinija); finski gitarista Timo Korhonen poseduje raskošan scenski gest i skromne sviračke kapacitete te je sreća da je isto veče zaokruženo nastupom Rikarda Galjena. S jedne strane kraći solo program (Sor, Toroba, Volton), a s druge Rodrigov Aranhuez koncert (sa slovenačkom dirigentkinjom Živom Ploj Peršuh i orkestrom Kamerata Serbika koji je, po običaju, izvanredna potpora gitaristima i Gitar artu), potpuno su izmenili utisak o ovom festivalskom danu i ukazali na činjenicu da je španski umetnik jedna od uporišnih tačaka ovogodišnjeg festivala. Fascinantna interpretativna dostignuća imali su i argentinski gitarista Eduardo Isak i Brazilac Jamandu Kosta. Kosta je do krajnosti nekonvencionalan, neočekivanih sviračkih zahvata, bujnih, samosvojnih. Eduardo Isak je, zauzvrat uzoran model klasičnog gitariste. Bogat ton, besprekorno oblikovane i uzbudljive interpretacije, stilski kompaktna koncepcija repertoara (Asensio, Aguire, Pjacola), zamerke - nema. Kvintet Petra Jankovića (gitara i gudački kvartet), donosi obrade znanih gitarskih partitura (De Falja, Toroba, Gnatali, Pjacola), odmereno i kultivisano muziciranje. Trio Amikus (Grčak-Janjić-Milivojević) upustio se u rizičan poduhvat prezentovanja planetarno popularnih partitura (Karmen svita Bizea i Mocartova Serenada za gudače G-dur), čemu su pridružili jedan Belinatijev komad: zanimljive i doterane su i transkripcije i izvođenje; ovo je sastav sa odličnom perspektivom! Najglasnije najavljivan događaj festivala je koncert novooformljenog trija Kings of Strings (na 13. Gitar artu su održali prvi nastup u okviru planirane evropske turneje), koji otkriva dobro znane muzičare: Vlatka Stefanovskog, Štokela Rozenberga i Tomija Emanuela. NJihova namera je udruživanje tradicija ili afiniteta svakog od trojice umetnika, takođe i najraznorodnijih muzičkih stilova (onih koje smatraju bitnim ili bliskim), uklopljenih u autentičan i uzbudljiv okvir auditivnih mogućnosti koje nudi ovaj trio gitara.