Različak

Latinski naučni naziv različka je Centauraecyanus. Ime potiče od Hirona, kentaura u rimskoj mitologiji, koga je slučajno ranio Herkul strelom natopljenom Hidrinim otrovom. Hiron je bio poznati vidar, koji je spasao na stotine svojih savremenika, ali ne i sebe. Stavio je na ranu cvet različka. Ali ovoga puta pomoći nije bilo. Ipak cvet različka je dobio latinsko ime u slavu vidara kentaura. Drugi deo naučnog imena cyanus na starogrčkom znači tamnoplav. I otrov cijanid potiče od istog latinskog naziva, ali nije jasno kako je ovaj izrazito bezbojni otrovni gas dobio ime po tamnomodroj boji, možda zato što čovek otrovan cijanidom pomodri. U našem narodu, pored najpoznatijeg naziva različak, čuju se još imena plavica, modrac, modrinjak, modriš i modrunja, po izrazito tamnoplavoj boji kojom se različak odmah razlikuje od drugog poljskog cveća. Otuda potiče i u nas najpoznatiji naziv za Centauraecyanus različak, kako to zapisuje poznati etimolog Petar Skok u jedinici lik. U „zabavnoj knjižici za srpsku mladež“ Govor cveća, štampanoj 1881. godine u Novom Sadu, piše da kad momak dobije od devojke različak, ona mu poručuje „budi prostodušan kao ovaj cvetak“. Teško da je to poruka koju Demokratska stranka Srbije sa Vojislavom Koštunicom na čelu izborom različka kao svog stranačkog cveta šalje biračima. Iz dosadašnje prakse nije poznato da se prostodušnost u politici ceni kod glasača i onih za koje se glasa. Da li cvet koji raste po njivama i pašnjacima celokupne Evrope odgovara stranci koja nije za ulazak Srbije u Evropsku uniju? Međutim, tragajući po knjigama i elektronskim medijima naišao sam da je različak u Austriji simbol desnice. A izrazito slobodoumna pokojna američka pesnikinja Silvija Plat ovako je pevala o različku (sornflower): „Liče na svet, tako svetle i pune boja/Opstaju u osunčanoj sobi na tapetama./ Tako slični, taj svet i taj cvet/ Kako se samo uzajamno podržavaju!“