Zima na Floridi

Svašta čovek može da nauči u životu ako se malo mrdne iz svog prirodnog habitata, da ne kažem iz svog sela. Ovog marta sam tradicionalno posetila takozvanu Zimsku muzičku konferenciju u Majamiju da bih naučila kako funkcioniše prava disko mafija i da bih demistifikovala instituciju superstar di-džejeva. Da se ne lažemo, Majami je kao neka američka Budva. Sem što je arhitektura daleko zanimljivija, hoteli su vrhunski luksuzni i generalno se miris novca oseća u vazduhu. Svi ti fensi hoteli u koje normalan čovek ne bi mogao da kroči tek tako, tokom ove nedelje pretvaraju se u scenografiju za žurke. Znači ono, bazen do bazena i trešti muzika, nadjačavaju se ko ima moćnije ozvučenje. Publika trči od jednog partija do drugog, a usled američkog sistema razmišljanja koji je opterećen bezbednošću (individualnom i kolektivnom) dešavaju se situacije da na primer svi ostanu ispred ulaza, jer je neko odlučio da zabava nije bezbedna, pa se naprasno prekida. Svi koji su platili kartu, čija je cena prosečno oko 50 dolara, bacili su pare, a organizator koji je uložio verovatno oko milion da se to desi, ostaje bez zabave. Ispostavlja se da su vlasnici klubova i hotela u ovom gradu, koji je tokom ostatka godine potpuno mrtav, latinoamerički mafijaši i dileri droge (Karlito stajl) koji normalno plaćaju policiju i vatrogasce za saradnju – pa ako neko da malo više, onda će službe bezbednosti lako izmisliti razlog da upropaste konkurenciju. Manje-više za obične posetioce sve se svodi na trčanje po gradu, raspravu sa obezbeđenjem i taksistima i bacanje sumanute količine novca. A, ljudi iz muzičke industrije ulažu da bi bili prisutni na ovoj ujdurmi. Jedan prosečan superstar di-džej platiće sam sebi put i hotel i javiti svima da je u gradu, a zatim će dobiti nekoliko nastupa na ključnim događajima za koje neće biti plaćen. Ali, hej, u Majamiju je! I samo pojavljivanje imena na tim plakatima generisaće takvu promociju da će u narednih godinu dana po ostatku sveta moći da naplaćuje od onih koji nisu bili tamo da vide ovo rasulo. Vrlo verovatno će na pola od tih žurki da svira pred deset ljudi, ali opet, to će znati samo nas deset koji smo se tamo slučajno obreli. Ostatak sveta verovaće da je dostigao vrhunac karijere, jer je dabome učestvovao na „konferenciji“.