Paklena simbolika

Deset godina kasnije, asocijacije na pominjanje kolubarskog rudnika krenule su u sasvim drugačijem pravcu: to javno preduzeće, pokazalo se, (i?) u vreme „demokratskih vlasti“ služilo je kao odličan izvor za bogaćenje pojedinaca sa političkim pedigreom. Posle temeljnog medijskog „češljanja“ slučaja, prošle jeseni došlo je i do prvih hapšenja, ali je ostala sumnja da istraga koruptivnih tokova u Kolubari nije bila nezavisna od političkih uticaja. Izbori se bliže, a Kolubaru još niko ne pominje. Ali, teško je poverovati da niko neće pokušati da iskoristi činjenicu da pakleni uslovi u kojima rudari rade retko koga ostavljaju ravnodušnim. Model upotrebe rudarskog znoja za propagiranje političke ideje, uostalom, proveren je još u vreme Alije Sirotanovića, junaka socijalističkog rada iz Trtorića kod Breze, koji se proslavio obaranjem svetskog rekorda u kopanju uglja. Sirotanovićev lik krasio je jugoslovensku novčanicu od 20.000 dinara. Kolubarski Sirotanovići nisu dobili takvu počast – ko bi, uostalom, danas poverovao da se do para dolazi udarničkim radom?