Levo je pravo

U svakodnevnoj sportskoj terminologiji nije retkost čuti fraze poput ovih: „Dobili smo neke levake“, „Kako ste mogli da izgubite od onih levaka“ ili „Ma pusti ga, levak“. Dakle, ulični žargon upućuje na zaključak da (takođe ulični) termin „levak“ označava , u najmanju ruku, osobe ograničenog talenta za aktivnost kojom se bave. Nema smislenog objašnjenja za nelogičnu i netačnu upotrebu ove reči, osim verovatne predrasude da su osobe koje se primarno služe levom rukom ili levom nogom znatno malobrojnije i da su kao takve „drugačije“. Da li su, međutim, levaci baš tolika retkost? Preciznih podataka o njihovom broju nema, ali, prema jednom istraživanju, oko 200 miliona ljudi više se i bolje služi levom rukom ili levom nogom, što u odnosu na oko sedam milijardi stanovnika na Zemlji i nije malo. Prema istom istraživanju, regioni u svetu u kojima se rađa najviše levaka su južna Azija i istočna Evropa. U Španiji se procenjuje da od 47 miliona stanovnika ima između 10 i 15 odsto levaka, a zanimljivo je (i neobjašnjivo) da je više muškaraca (13 odsto) nego žena (9 odsto). NEOBJAŠNJIVO Lekari i uopšte naučnici nemaju precizno objašnjenje zašto je neko levak. Teorija koja dominira polazi od pretpostavke da dete još u majčinoj utrobi koristi ruke i da u zavisnosti od toga koja je ruka bliža ustima proizlazi kasnija karakteristika. Druga pretpostavka je da razlozi leže u moždanoj kori čija desna strana kontroliše levu ruku i obrnuto, ali sve je u fazi pretpostavki. Ovde se i nećemo baviti „fenomenom levaka“ sa naučne tačke gledišta. Podstaknuti neverovatnim igrama i golovima Lea Mesija, Argentinca u dresu Barselone, pokušaćemo da podsetimo na velike fudbalere koji su svetsku slavu stekli kao levaci. „Meni lično je drago što sam bio levak... Ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da mi je to donelo neku prednost, ali sebe ne mogu da zamislim kao dešnjaka. U fudbalu nema više od 25-30 odsto igrača koji više koriste levu nogu a retki su, ako uopšte postoje, oni koji podjednako dobro igraju obema nogama. Nekada su decu koja su pisala levom rukom terali da pređu na desnu, smatralo se da je pisanje levom rukom neka anomalija, ali danas na sreću više nije tako“, kaže za NIN Dragan DŽajić, najbolja „levica“ u istoriji srpskog, pa i jugoslovenskog fudbala. Drugi sagovornik NIN-a, bivši golman Partizana i reprezentacije Ivan Ćurković, objašnjava levake sa pozicije čuvara mreže: „Teško je tvrditi sa sigurnošću, ali rekao bih da su levaci u igri u maloj prednosti. Osnovna karakteristika im je nepredvidljivost. Pošto ih je manje u odnosu na dešnjake, čine nam se ređim i neobičnijim. Takođe, gotovo svi imaju odličan centaršut, sa puno efea, tako da lopta ‘beži’ od golmana. Isto tako, većina levaka odlično izvodi slobodne udarce. Još bih rekao da su gotovo svi veliki fudbalski levaci imali slabu desnu nogu. Ja sam po rođenju bio dešnjak, ali sam tokom fudbalske karijere toliko usavršio igru levom nogom da sam uglavnom degažirao levicom.“ DŽajić ističe zanimljiv detalj: „Dušan Savić i ja smo sa Uba a Bora Kostić iz Obrenovca; dakle, tri istaknuta Zvezdina levaka rođena su na razdaljini od 25 kilometara. Geografija, naravno, nema veze sa temom, ali je podatak zanimljiv.“ DŽajić priznaje da je veliki „fan“ Lea Mesija: „NJegova igra je oličenje savršenstva. Pokazuje neverovatni smisao za igru i retko viđenu golgetersku spretnost.“ MAJSTORI Levaci su, u principu, majstori za slobodne udarce koje izvode sa mnogo „felša“ i sa izuzetnom preciznošću, mada je bilo i onih - poput Bore Kostića ili u novije vreme Brazilca Roberta Karlosa - koji su se više uzdali u silinu šuta nego u filigransku preciznost. Levaci obično igraju uz levu aut-liniju, ali ima i slučajeva da treneri, iz taktičkih razloga, levake premeštaju na desnu stranu, kao u rukometu, da bi njihovi driblinzi išli ka unutrašnjem delu terena. Dejan Savićević je u Zvezdi često znao da se nađe na desnom krilu odakle je driblinzima ka šesnaestercu stvarao prostor za šut svojom ubojitom levicom. Danas tako igra Arjen Roben, sjajni Holanđanin u dresu minhenskog Bajerna, a i Mesi često zna da krene s desnog boka pa da driblinzima napravi prostor za šut. Levaci, po tradiciji, nose dres sa brojem 11 ako igraju u napadu, 10 ako su u veznom redu ili na poziciji polušpica, 9 ako su izraziti golgeteri ili 3 ako su na poziciji levog beka - ili, kako se to danas moderno kaže, levog spoljnog. Analiza španske Primere pokazala je zanimljiv podatak da je od 478 igrača u 20 klubova čak 109 (22,8 odsto) levaka, od kojih su 68 Španci. Dakle, u Primeri svaki četvrti igrač je levak. Prednjači Valensija koja ima čak devet fudbalera kojima je bolja leva noga. U reprezentaciji Srbije danas ima nekoliko levaka: Aleksandar Kolarov, Zoran Tošić, Milan Jovanović, Ivan Obradović... Bilo ih je i u prethodnim generacijama: Savo Milošević, Siniša Mihajlović, Dejan Savićević, LJubinko Drulović... Iz liste (po sećanju, biće sigurno zaboravljenih) najpoznatijih levaka sa prostora Srbije, bivše Jugoslavije i sveta zaključak o debati da li su levaci u prednosti prepuštamo čitaocu. Ako je do suda autora, najveći i najbolji levaci koje je imao prilike da vidi bili su Ferenc Puškaš (samo na TV), Maradona, Mesi, DŽajić i Savićević. Drugu „petorku“ činili bi Futre, Rivaldo, Hadži, Kempes i Ugo Sančes.