Poslu moj pređi na drugoga

Taman kada je javnost zaboravila na spisak poreskih dužnika iz koga se ništa ne saznade, a poreznici se izblamiraše, evo novog blama. I pre nego što je u potpunosti počeo da se primenjuje, novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ima više mana nego dobrih rešenja. Drugim rečima, ovakav kakav ispade bolje da ga nisu ni menjali. Banke sada traže da se izmeni ili odloži odredba ovog zakona koja ih obavezuje da od 1. jula one preuzmu posao poreskih organa. Tačnije, da one pre nego što klijentu isplate njegovu platu, prvo provere da li je njegov poslodavac uplatio poreze i doprinose. Banke, kako reče prvi čovek Hipo banke Vladimir Čupić, „nisu produžena ruka Ministarstva finansija i Poreske uprave“ i njihov posao nije da kontrolišu da li je poslodavac izmirio svoje obaveze. Zato, uz podršku Udruženja banaka i Narodne banke Srbije, traže od države da ukine propis po kome bi mogle da budu kažnjene i ako postupe po zakonu i ako ga prekrše. Naime, ako ne izvrše plaćanje klijentu sledi im kazna i do dva miliona dinara po Zakonu o platnom prometu, dok sa druge strane, Zakon o poreskom postupku predviđa kaznu u iznosu poreza i doprinosa uvećanu za 50 odsto, ukoliko isplate platu pre nego što je poslodavac izmirio obaveze prema državi. Ruku na srce, stručnjaci su se protiv ovakve zakonske odbredbe bunili još decembra prošle godine, kada je Skupština usvojila izmene zakona, tvrdeći da će tako polovina ovih malobrojnih srećnika koji u Srbiji rade i primaju platu ostati bez nje, dok su banke uglavnom ćutale. Zakon je tako usvojen, a javnost je stekla utisak da je dogovor banaka i države postignut, te da ove prve spremno čekaju jul kada će početi da uteruju poreske neplatiše kada država već nije u stanju da to čini. Čudeći se kako su banke tako olako pristale na ovakvu obavezu, većina stručnjaka sumnjala je da će ih država za to „pošteno“ nagraditi. Naravno novcem poreskih obveznika i to za posao koji će bankari raditi umesto zaposlenih u administraciji koji za to isto primaju platu opet finansiranu novcem malih, siromašnih poreskih obveznika. Jer, kako se čini, samo ti mali redovno i plaćaju porez. Izgleda da dogovora ipak nije bilo. Ili se u međuvremenu nešto izjalovilo. Nekako istovremeno, istim argumentima, ali jačim oružjem, poslužili su se i u Udruženju računovođa Srbije. NJihova poruka Upravi za sprečavanje pranja novca je da će svoje članove ovih dana pozvati na građansku neposlušnost ukoliko se ne povuče propis po kojem svaka računovodstvena kuća mora imati dva radnika obučena za sprečavanje pranja novca. Uz to, takvu obuku koja košta 800 evra moraju platiti sami. Oni prete da neće raditi nešto što je u opisu posla državnog organa i još sami finansirati obuku za to. I računovođe i banke najavljuju da će se obratiti Ustavnom sudu da oceni ustavnost odluka da se na njih natovari posao za koji su plaćeni državni organi. A ko zna čega će se još preglomazna državna administracija, koja samo raste, dosetiti kako bi svoje nadležnosti prebacila na nekog drugog. Dok iz budžeta punjenog porezima redovno, bez kašnjenja, sa uplaćenim porezima i doprinosima, dobija mesečnu platu. Zasluženu ili ne.