Sve bilo je – kampanja

Antikampanja, ipak, nije naivna stvar. To vam je, recimo, kao aikido. Korišćenje energije protivnika na njegovu štetu. Može biti vrlo opsežna i vrlo učinkovita. Jedna od prvih u modernoj istoriji zbila se 1800. godine. Tim Tomasa DŽefersona je tvrdio da protivkandidat za predsednika Amerike DŽon Adams ženi sina (što je bilo tačno) ćerkom kralja DŽordža III (takođe tačno), jer želi da stavi SAD pod britansku vlast (naravno, nije tačno). DŽeferson je pobedio. Dakle, nismo mi ni prvi, ni najbolji u tome. Ali da smo ljubitelji, jesmo. Kod nas antikampanje najčešće kreiraju simpatizeri. Internet je idealno mesto za to. No, još uvek opstaje i staro dobro žvrljanje po posterima. Organizovano ruganje obavljaju, ipak, same stranke. Najčešće ih odaje nivo ulaganja. Sigurno da niko od razočaranih građana nije spreman da finansira postere po gradu tipa Sedi, jedan. Kako, zasad, kod nas izgleda ova vrsta nadmetanja? Izbor za bolji život je očekivano otišao u fotomontažu političara kao likova iz TV serije. Što će reći, već viđeno kako će nam biti bolje. Pored pomenute jedinice, tu je i baka koja, u stvari, nije tražila investicije, posao i sigurnost. Nego prosedog muškarca. Pojavili su se i vilidž pipl. I oni se rukuju sa kandidatom. Očekujući isto što i baka. Pokrenimo Srbiju piše na pogrebnom vozilu. I graničnom prelazu. Stručniji doprinos je serija tekstova koji podsećaju da je Ivo Sanader 2003. godine pokrenuo sličnim sloganom Hrvatsku. Znamo i kako. I gde je sad. Onda se vešto iskoristila i činjenica da postoji i studentska organizacija Pokreni Srbiju. Ali, kao, nema veze. Studenti to, ipak, misle ozbiljno. Različak je postao maslačak. I, kao što sam i pretpostavio, može da se (po)duva. Iskorišćena je i ona nesrećna slovna greška za graonačelnika. Istina je dobila negaciju. Oni na broju osam, dobili su rimu. Pljuvačina tek sledi. Elem. Nije nužno raditi kampanju iz ljubavi. Ali u antikampanji, druga strana mora da se od srca, da izvinete, prca.