Pažljivo ližite

Kažu da patološki kockari veruju u sudbinu, sreću, fatalizam, dok sa druge strane negiraju rad, strpljenje, znanje, disciplinu, štednju. Drugi, pak, misle da su sve nagradne igre lažne i da ih ne treba ni igrati jer nisu upoznali nikoga ko je dobio neku veliku nagradu. Ima i onih koji ne pripadaju nijednoj od ove dve grupe - to su prevaranti koji „igraju“ na sigurno, a sreću i sudbinu prizivaju samo da ne bi bili uhvaćeni. Tako su građani širom zemlje šokirani otkrićem da je u „Frikomovoj“ nagradnoj igri stvarno bilo obećanih nagrada, za koje su saznali tek kada je otkrivena pronevera sa dobicima. Uprava za igre na sreću zabeležila je povećano interesovanje za trenutno aktuelne nagradne igre, kakvog do sada nije bilo. „Broj igrača u nagradnim igrama skočio je za 40 procenata, a taj skok objašnjavamo činjenicom da je pronevera u „Frikomu“ uverila građane da nagrade u nagradnim igrama stvarno postoje. I ako 99 odsto građana ne zna nikog koje dobio neku nagradu u nagradnoj igri, sada svi znaju nekog ko ih je ukrao“, poručuju iz Uprave za igre na sreću. Štaviše, moglo bi se reći da građani u proneveri „Frikomovih“ nagrada vide ne samo podstrek za intenzivnije učešće u nagradnim igrama, već i inspiraciju da krug prijatelja prošire osobama zaposlenim u kompanijama koje organizuju nagradne igre. Doduše i tu postoje izvesni rizici, pa je u nastavku akcije na suzbijanju prevare u organizaciji nagradnih igara uhapšen Darko R., asistent marketinga u firmi „Frikom“ AD Beograd. On je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja tokom nagradne igre „Pažljivo ližite“, u kojoj je „izvukao“ sve glavne nagrade. Inspekcija Sumnja se da je Darko R. u saradnji sa više osoba, koristeći poslovne tajne koje su mu bile poverene u realizaciji nagradne igre „Pažljivo ližite“, protivpravno prisvojio džip „hamer“, prvu novčanu nagradu od 202.000 evra, više novčanih nagrada od dve hiljade evra, veći broj mobilnih telefona, čija je vrednost veća od 300.000 dinara. Naime, Darko R. je od 15. do 19. maja 2008. godine obaveštavao ostale osumnjičene, koji će biti obuhvaćeni krivičnom prijavom, na kome će se prodajnom mestu obaviti prodaja sladoleda koja donosi nagradu. Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) još 2009. godine pozvala je građane Srbije na bojkot „Frikomove“ nagradne igre. U NOPS-u su tada tvrdili da su im se javljali nezadovoljni kupci koji su na štapićima dobijali nagrade, a kojima je potom rečeno da, ipak, nisu srećni dobitnici, jer su se dobici sa štapića odnosili na nagradnu igru koja je već istekla. „Inspekcija je tada izašla na teren, kontrolisala, napravila neki zapisnik, ali ne znamo šta se dalje dešavalo. Mi smo zahtevali da neko od naših predstavnika bude prisutan kada se takve nagradne igre stavljaju u pogon. Tako bismo imali potvrdu da se nagrada nalazi na tržištu“, kaže Goran Popović, predsednik NOPS-a, i poručuje potrošačima da se uzdrže od nagradnih igara, pogotovo kada je reč o instant nagradama. Još je u sećanju velika prevara iz 2010. godine kada je putem SMS poruka u nagradnim igrama na najmanje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, 15 osoba uhapšeno zbog sumnje da su nameštanjem tzv. „najniže ponude“ pribavili korist od više stotina hiljada evra, na stotine automobila, stanove... Ova nagradna igra svakog dana je emitovana na RTS-u, a slična licitacija je išla i u „Grandovim“ emisijama na Televiziji Pink. Nameštanje dobitka je išlo putem specifičnog softvera, odnosno kompjuterskog programa. Ekipa je nalazila građane koji su za 100 do 200 evra, pa i manje, „izigravali“ srećne dobitnike i preuzimali ključeve. Čak su neki priređivali i bogate ručkove, a ključeve automobila, uz osmehe, koje je pratila i kamera, predavala je neka od narodnjačkih diva. Prvoosumnjičeni za organizovanje grupe bio je Predrag Bećirić iz Beograda, koji je priznao da je licitiranjem uzeo 120 automobila i sedam stanova. zakon Iako su svakodnevno stizale optužbe građana da nešto nije u redu, a sa internet-foruma je duže vreme poručivano da je „sve namešteno“, organizatori i Državna lutrija Srbije primetili su da nešto nije u redu kada je kontrolom utvrđeno da je jedan „igrač“ za godinu dana uzeo čak osam vozila i stan. Da bi se koliko-toliko uveo red u ovoj oblasti, krajem prošle godine je donet i novi zakon o igrama na sreću. Isključivi priređivač klasičnih igara na sreću sada je Državna lutrija Srbije, a izvlačenja moraju biti javna i u prisustvu tročlane komisije, od kojih je jedan član obavezno iz Uprave za igre na sreću. Vlada Srbije izdaje dozvole za priređivanje ove vrste igara, dok za igre na automatima i klađenje dozvolu izdaje Uprava za igre na sreću pri Ministarstvu finansija. Problem je što i tu može da dođe do sprege organizatora i kontrolora, kao što je prošle godine otkriveno u akciji policije koja je nazvana „Amfiteatar“, kada je, pored vlasnika niza kladionica, uhapšeno i nekoliko službenika Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija. Prema krivičnim prijavama osumnjičeni službenici Uprave se terete da su mesečno uzimali od 200 do 5.000 evra od vlasnika kladionica kojima su zauzvrat javljali kako da izbegnu kontrole. Službenici Uprave, koji su radili na poslovima kontrole i nadzora, bili su pod policijskom prismotrom skoro godinu dana tako što su u njihovim prostorijama instalirani prislušni uređaji kako bi utvrdili njihove kontakte i prikupili validne dokaze, a utvrđeno je da su, pored vlasnika kladionica i posrednika, kontakte imali i sa organizovanim kriminalom. U jednom momentu su čak otkrili prislušne uređaje ali su toliko bili sigurni u sebe da nisu posumnjali da ih prati policija, već su bili ubeđeni da ih prisluškuje neko od klijenata kladioničara. Čak su unajmili privatnu agenciju da proveri uređaj, a zatim pozvali policiju da prijave slučaj. Laka dostupnost igara na sreću, udružena sa ekonomskom krizom, kod dosta ljudi stvara potrebu za kockanjem, što prevaranti i mešetari vešto koriste. Za razliku od pravih igrača oni ništa ne rizikuju. Osim zatvora, kada ih uhvate. Šteta od milion evra Većina kladionica je poker aparate držala „na crno“ bez dozvole. Neke kladionice uopšte nisu imale licencu za rad. Zato su podmićivali zaposlene u Upravi. Nekim vlasnicima je za godinu dana kontrola unapred najavljivana i po 30 do 50 puta. Na taj način je, samo na ime neplaćene naknade za priređivanje igara na sreću budžet države oštećen za preko milion evra, dok iznos stečene koristi skoro i da je nemoguće utvrditi.