Avanture dečaka

Sve se odigralo kao u dobrom krimiću: prvo su trojica naoružanih „jakim slovenskim akcentom“ i fantomkama upali u jedan švajcarski muzej nešto pre zatvaranja, naredili osoblju da legne, pa ukrali umetničke slike milionskih vrednosti, da bi potom, četiri godine kasnije, jedna od ukradenih slika, procenjena na oko 100 miliona evra, bila pronađena u spektakularnoj akciji hapšenja (bilo je tu i saobraćajaca presretača i agenata stranih zemalja undercover), nigde drugde nego u Srbiji. I tada su svi odahnuli. I policija koja je dobro obavila posao, i vlasnik kolekcionar, i osiguravajuća društva.. Stvarnost je, sva je prilika, nešto manje glamurozna. Prema određenim procenama u zemlji Srbiji ovoga trenutka u tamnim tokovima kriminala čami i do 300 vrlo skupocenih ukradenih umetničkih predmeta. Istovremeno, dok iz dana u dan pratimo nove detalje hapšenja lopova sa početka priče, koji su 2008. godine iz privatnog muzeja „Birle“ u Cirihu „pokupili“, upravo pronađenog Dečaka u crvenom prsluku, delo slavnog francuskog postimpresioniste Pola Sezana, za slikom Ludovik Lepik i njegove kćeri Edgara Dega, ukradenoj u istoj pljački, još uvek se traga. Stručnjaci iz sveta umetnina slažu se da su filmske priče o ekscentričnim prebogatim kolekcionarima koji plaćaju kriminalcima da im na vrata isporuče vredno umetničko delo malo verovatne. Kako rekoše iz aukcijske kuće MadlArt, nijedan kolekcionar koji drži do sebe neće ni pomisliti da plaća ukradenu sliku da bi u njoj uživao u intimi svog podruma. U međuvremenu se otkrilo i da je „naručilac“ slika iz Ciriha ovdašnji „kontroverzni biznismen“, da se sa donosiocima posvađao oko cene otkupa, pa je tako vredno umetničko delo kružilo okolo. Usledilo je neslavno podsećanje: Pikasove ukradene slike Glava konja i Čaša i bokal pronađene su ovde oktobra prošle godine, u avgustu iste, uhapšen je Ž. E. sa osam otuđenih umetničkih slika, vrednih 10 miliona evra... Zvuči kao da smo i za umetnine isto što i za drugu „robu“, samo tranzit za trafiking. Opet, ima neke fine, pomalo čudne ironije u tome kako jedan setno zamišljeni dečak u odeći italijanskog stila s kraja 19. veka, koga je stvorio majstor senzitivnosti boje i svetla, budi interesovanje onih što za životno opredeljenje imaju novac i oružje. Slika se nalazi u vlasništvu „Birle“ kolekcije, koja potiče od švajcarskog industrijalca Emila Birlea, jednog od (opet!) najkontroverznijih biznismena svoga vremena. Bogatstvo je stekao snabdevajući Treći rajh protivavionskim topovima, a poneka dela iz njegove kolekcije kasnije su potraživali i naslednici prvobitnih vlasnika jevrejskog porekla. Inače „Birle“ važi za ozbiljnu kolekciju dela impresionista i postimpresionista. Motivi današnjih „kontroverznih biznismena“ da poseduju Sezanovog Dečaka u crvenom prsluku još uvek su nepoznati. Biće da je trik bio u dostupnosti, znali su da obezbeđenje neće rizikovati mnogo kada su dela osigurana. Idiličan dašak melanholije svetla i razigranost boja, koji mame sa njih bile su, najverovatnije, u drugom planu. Neki misle i da su se zagubile zauvek u hrabrom novom svetu, dok drugi uspevaju da ih pronađu, bistrinom oka i čistotom srca pravih ljubitelja. A u njih reč posedovati malo znači.