Šekspir naše stvarnosti

Ideja projekta je da se prikaže globalni uticaj Šekspira na svetsku književnost i pozorišnu umetnost u načelu. Uoči odlaska u London, gde će 11. maja biti izvedeno ovo retko čitanje Šekspirove tragedije na srpskom jeziku, reditelj Nikita Milivojević deluje rasterećeno pritiska samog događaja: „Fond Laza Kostić u Londonu mi je prvi skrenuo pažnju na Festival koji je tada bio u pripremama. U tom trenutku sam režirao u Nacionalnom teatru u Atini, gde me je pronašao Tom Bird, direktor Festivala, i najavio dolazak na moju premijeru, što je bilo presudno za dalju saradnju. Tako je otprilike sve počelo... Glob je za nas koji se bavimo pozorištem nekakvo mitsko mesto, tako da je u tom smislu ovo sigurno jedna od najvažnijih premijera koju sam imao.“ Prvi put u 400 godina postojanja jedna predstava će biti izvedena u Globu na srpskom. Šta to znači za našu kulturu i pozorište? Ideja da se odigra sve ono što je sačuvano od Šekspira je fascinantna. To je u ovom trenutku sigurno najznačajniji pozorišni događaj na svetu, ali verujem da je isto tako važan i za naše pozorište i kulturu. Nama već dugo vremena toliko stvari ne ide dobro, u smislu pripadanja ostatku sveta, da je i zbog toga važno biti deo ove velike svetske pozorišne porodice, sada u Londonu. Koliko je Šekspirov komad danas aktuelan? Henri Šesti je priča o borbi za vlast i kako zbog nekih malih, sitnih interesa i sukoba, Englezi u ratu sa Francuzima gube nešto mnogo veće i značajnije. A kada kažete borba za vlast, nesloga, lični interesi... imam utisak kao da govorim o vlastitoj stvarnosti, a ne o engleskoj istoriji. Ja se u stvari uvek iznova začudim koliko u klasičnim komadima prepoznajem svoju stvarnost, u stvari koliko je istorija nešto što se ponavlja. Koliko vas je čitanje Šekspira podstaklo da razmišljate o promenama na domaćoj kulturno-političkoj sceni? Radeći na predstavi, najviše sam razmišljao o tome kako da napravim uzbudljivu, intrigantnu predstavu, koja može da me se tiče, i kako da jedan poprilično slab tekst pretvorim u zanimljiv pozorišni jezik. Sve ostalo mi je zaista bilo manje važno. O domaćoj kulturno-političkoj sceni prestao sam da razmišljam. Ima toliko važnijih i lepših stvari na koje vredi trošiti vreme. Da li je borba za vlast stalna srpska opsesija koje se ne možemo osloboditi i koju živimo ovih dana? To je očigledno, ali to nije samo srpska opsesija, to je oduvek jedna od najvažnijih igara čitave planete. Šekspir je to znao i upravo je o tome i pisao.