Poslednja partija pokera

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, prvi je lider socijalističke koalicije koji je 2008. najavio veliko nacionalno pomirenje sasvim jednostavnom procenom da se patriotizam ne sipa u traktore. U razgovoru za NIN, gradonačelnik Jagodine ističe da je koalicija apsolutno jedinstvena oko toga da Ivica Dačić bude premijer i ministar policije. Na pitanje da li će Dačić stići da obavlja tako dve važne funkcije, Marković podseća da niko nije rekao ni reč protiv kada je Cvetković bio premijer i ministar finansija. Odmah posle razgovora, kao što nam je i najavio, Marković je imao gosta u Jagodini - Borisa Tadića koga je javno podržao za predsednika. „Ne treba stati na pola puta, treba da nastavimo ono što smo počeli. A što se tiče Jedinstvene Srbije, podsetio bih da smo u većini opština u koje smo samostalno izašli na lokalne izbore sami prošli cenzus, što znači da bismo mogli sami da pređemo cenzus i na republičkom nivou. Mada, ponavljam, da sam veoma zadovoljan rezultatima naše koalicije“. Tako je nekako govorio Palma, dok su svi tajkuni i finansijeri sumanuto skupih kampanja ćutali. Lider Demokratske stranke Boris Tadić se samo dan nakon prvog kruga predsedničkih izbora pojavio u novom izbornom spotu koji počinje u dvorištu Beogradskog univerziteta gde je, kako naglašava, diplomirao i naučio koliko je važno da čovek bude pošten. Početak finalnog dela kampanje kao da upućuje da dvojica starih rivala u narednih desetak dana neće imati vremena da pričaju ni o Evropi, ni o Kosovu, niti o tome kako će voditi Srbiju, ali će pronaći vremena da kažu koju o diplomi ili se prisete ko je nekada, a ko je sada bio bliži Bogoljubu Kariću. Iako Ustav i postojeći zakoni govore kako predsednik Srbije ima veoma skromna ovlašćenja, obojica rivala kao da znaju da se iz zgrade na Andrićevom vencu izliva sva politička moć u Srbiji. Ili možda znaju da gubitak drugog kruga predsedničkih izbora može da dovede ne samo do poraza u pravljenju vladajuće koalicije već i do poraza u sopstvenoj stranci. Ulog je veliki, a ideje male, što upućuje da će više nego ikad utakmica biti svedena na diskvalifikaciju protivnika, uz obaveznu ocenu da treba nekog kazniti ili birati manje zlo. MOĆ Politički analitičari i ostali tumači već su primetili da je vlada Mirka Cvetkovića jedina u Evropi uspela da se sa izbora vrati ojačana, što ne govori mnogo o snazi srpske ekonomije, već o slabosti srpske opozicije ili elementarne demokratske svesti. Iako su članice vladajuće koalicije u celini osvojile nekoliko mandata više (134 umesto 127, s tim što je SPO na ovim izborima bio na listi Preokreta), posmatrači kampanje će primetiti da su dobitnici ovih izbora, Dačić i Dinkić, nastupali kao oštriji kritičari vlasti od opozicije, kao i da su se demokrate potrudile da u kampanji sakriju premijera Cvetkovića, ali i neke važne ministre poput Snežane Malović i Olivera Dulića. Sukob u tumačenjima rezultata će se videti i 20. maja, kada će se birači u drugom krugu predsedničkih izbora opredeliti između dva glavna simbola vlasti i opozicije. Tadić je osvojio tri odsto glasova više od svoje koalicije, dok je razlika između Nikolićevog i rezultata SNS-a manja od jednog procenta, što ukazuje na to da je deo glasača LDP-a ili manjinskih lista već u prvom krugu glasao za lidera demokrata. Kao glavne adute pred drugi krug izbora, lider demokrata ima dve solidne karte - veći koalicioni potencijal njegove partije bar na deklarativnom nivou i činjenicu da je već dva puta pobeđivao Nikolića, i to na izborima na kojima je Toma imao u prvom krugu prednost od nekoliko procenata. Nikolić, na drugoj strani, dobro zna da ima ogromne rezerve nezadovoljnih birača samo što mu je njegov marketinški tim ponudio podgrejanu kampanju za Tadića iz 2004, uveren da će dolazak Đulijanija ili ocena da će prvi susret imati sa Angelom Merkel silno impresionirati gubitnike tranzicije. U taj prostor je ušao Ivica Dačić i Nikolić bi sada morao da napravi dogovor sa SPS-om, što će ići prilično teško jer je čitav finiš naprednjačke kampanje bio upravo usmeren na Dačića i njegove birače. No, sam Dačić je donekle olakšao posao Nikoliću za drugi krug, jer je i lider socijalista kampanju okončao rečima o pljačkaškoj privatizaciji, poništavanju 5. oktobra, sistemu uzmi, kradi i beži, uz obavezno zveckanje lisica. Važan faktor na predsedničkim izborima mogao bi da bude Vojislav Koštunica, koji je sa možda najmanjim sredstvima ostvario solidan izborni rezultat i može da pomogne Nikoliću, kako bi se otvorio prostor za evroskepticizam ili neutralnost koja je za DSS važnija od ulaska u vladu. REZERVE Programski direktor CeSID-a Đorće Vuković objašnjava za NIN odakle bi dvojica kandidata mogli da izvuku dodatne glasove, uz ocenu da bi Dačić mogao da presudi drugi krug. „Ako pozove Čedomir Jovanović da se glasa za Tadića, najveći broj, više od 80 odsto njegovih birača će tako i glasati. Ako ne pozove, opet će većina simpatizera LDP-a, ali ne tako ubedljiva, glasati za Tadića. Što se tiče Koštunice, ako on pozove da se glasa za Nikolića, većina birača, ali ne neka veoma ubedljiva većina, glasaće za kandidata naprednjaka, dok bi, u slučaju da DSS ne podrži nikoga, njihovi glasovi bili podeljeni jer, iako postoje ogromne programske razlike, te dve stranke ipak imaju i neke zajedničke vrednosti i istoriju. Oni koji su glasali za radikale ili Dveri će uglavnom ostati kod kuće, a kod onih koji budu ipak glasali prednost ima Nikolić. Glasači SPS-a su do sada bili znatno naklonjeniji Nikoliću, ali to je bilo pre nego što je napravljena koalicija sa DS-om. Ukoliko Ivica Dačić bude podržao Tadića, ta naklonost prema Nikoliću će biti neutralisana“, smatra Vuković. Možda zbog trubača ili blizine Ane Bekute, tek razgaljeni lider socijalista je u izbornoj noći izneo jasan zahtev da bi podrška na predsedničkim izborima mogla da se konvertuje u premijersko mesto za njega. Demokrate su prilično jasno odbacile takvu trgovinu, ne zato što je takav dogovor nemoguć već zbog procene da bi sa obelodanjivanjem takvog aranžmana sa Dačićem izgubili znatan broj birača, koji bi se opisali kao sledbenici Zorana Đinđića (staro jezgro DS-a i LDP-a), a ne bi dobili previše glasova SPS-a. Nekako istovremeno su mediji primetili da se na izbornom slavlju iza Dačića našlo izvesno lice sa poternice, što bi značilo da bi dalja tvrdoglavost lidera SPS-a mogla da dovede i do novih sličnih „otkrića“. Dačić je uoči odlaska ovog broja u štampu najavio razgovor sa Tadićem koji je možda i održan ali teško da je rezultirao kompletnim dogovorom o formiranju vlade. ZAPLET Novi zaplet u koalicionoj turskoj seriji uneo je Milan Krkobabić izjavom da će penzioneri, koji bi trebalo da imaju 12 ili 13 poslanika, samostalno odlučivati o budućim koalicijama, što otvara sasvim nove političke horizonte - da o vladi samostalno razgovaraju manje stranke iz koalicija, od PUPS-a, preko SPO-a (pet poslanika) do partije Maje Gojković koja ima dva mandata na listi URS-a, iako nije prešla cenzus u Novom Sadu i Vojvodini. .. Već godinu dana po svim diplomatsko-poslovnim kuloarima se kao najizvesnija buduća vlada pominje koalicija DS-SPS-LDP, ali stariji političari napominju da se u političkom životu Srbije poslednji put ostvarilo nešto što su svi očekivali još kada je umro drug Tito. Dok bude razmišljao o budućoj vladi Srbije, Čedomir Jovanović će verovatno imati na umu da njegova koalicija nije prešla cenzus u Beogradu, što za stranku, čiji članovi i aktivisti vole da se posmatraju kao šampioni urbanosti, ima veliku, gotovo nepodnošljivu težinu. Ta težina nije pala zato što je stranka ostala bez zlatnog rudnika u vidu uspešnih gradskih preduzeća, već što je u vrhu stranke shvaćeno da se koreni tog neuspeha nalaze u tome što je partija, u savršenom skladu, četiri godine bila u koaliciji sa socijalistima. Zato se u LDP-u, više nego u DS-u, protive da Ivica Dačić postane premijer jer bi stranka na narednim izborima mogla da bude kažnjena, kao što je na ovim kažnjena u Beogradu. Na drugoj strani, sam Dačić je u pregovorima o prošloj vladi uspeo da iz ministarskih kadrovskih lista izbaci Vuka Draškovića, svestan koliko lider SPO-a iritira birače SPS-a, pa će i u ovom sastavljanju vlade pokušati da DS gurne ka koaliciji sa Dinkićem, koji ne bi zaboravio ko ga je vratio sa margine u vlast, dok bi koalicija sa Jovanovićem i Draškovićem značila da bi DS uvek imao ubedljivu većinu u vladi, a sam Dačić bi imao ozbiljne probleme da objasni biračima sa kim je to ušao u koaliciju. I dok posmatraju tu partiju pokera, u kojoj Dačić ne bi da podrži Tadića dok avansno ne dobije premijersko mesto, a demokrate ne bi da daju ništa dok Tadić ne postane predsednik, naprednjaci dobro znaju da ovog proleća možda igraju poslednju veliku utakmicu za osvajanje vlasti. Nikolić i Vučić će zbog toga biti spremni da socijalistima ponude više od demokrata, jer znaju da imaju samo armiju od 940.000 birača koji su već umorni da glasaju za stranku koja se dramatično promenila, ali nije uspela da promeni vlast. Iako se stalno novinarima u obaveštenim krugovima objašnjava da bi stranka mogla da se pocepa, Nikolić i Vučić su ostvarili gotovo identičan rezultat, zbog čega će SNS pre doživeti pad i zamor posle silnog podgrejavanja ambicija nego unutrašnji rascep. Ukoliko bi uspeo da motiviše svoje biračko telo, i približi se biračima SPS-a, DSS-a, Dveri ili radikala, Nikolić bi mogao da prvi put pobedi Tadića, a svoju stranku vrati sa klupe za rezervne igrače ispred zgrade u Nemanjinoj ulici. Iako gotovo svi ritualno demantuju da je „velika koalicija“ moguća, od funkcionera iz vladajuće stranke može se čuti da se o takvom aranžmanu može razgovarati samo ako Dačić ne podrži Tadića pre drugog kruga izbora. FRAKCIJE Ako je tandem naprednjaka osvojio podjednako loš ili dobar rezultat, u redovima njihovih glavnih rivala iz DS-a već se pripremaju kulise za novi frakcijski obračun jer su u noći 6. maja shvatili da je stranka doživela ozbiljan poraz, a zamenik predsednika stranke Dragan Đilas, uz Dačića, postao glavni dobitnik izbora. Kao ubedljivi pobednik izbora u Beogradu, gde je dobio za 50 odsto više glasova nego DS na republičkim izborima i za 11 procentnih poena više od Tadića na predsedničkim, Đilas može da kaže da je spasao stranku od ubedljivog poraza, a može i sam da odluči da li će postati premijer ili će čekati da mu čitava vlast u stranci padne u krilo. Kada je lider DS, prvog dana saopštio da su mu od Tomislava Nikolića veći protivnici oni koji u DS rade samo za lični interes, otvorena je velika debata o predstojećim frakcijskim obračunima. Većina misli da, ako Tadić pobedi i formira vladu, nikakvih sukoba neće biti, ali ima i onih koji zameraju što se politika stranke svodi na „taktičko proigravanje bez ikakve strategije“. Oni zameraju vrhu stranke što je pomogao Nikoliću da se odvoji od Šešelja i toliko ojača i što je dopustio da Dačić „šamara“ i levo i desno. Ima, konačno, i onih koji se plaše da bi Dačić posle sledećih izbora mogao da formira vladu bez demokrataa ili sa njima kao manjim partnerom. Srbija posle prvog kruga deluje kao u 11. rundi lošeg boks meča u kojem se obojica boksera jedva kreću, a samo buckasti sudija skakuće po ringu i gleda ko može da izdrži do kraja. Nije, međutim, jasno kako će meč oceniti menadžeri, sponzori ili kladioničari koje ne snima nijedna kamera. Beli ili bačeni listići Jedna starija žena je na biračko mesto, pored ličnih dokumenata, ponela i jogurt koji je popila nakon što je pojela glasačke listiće. Tako je glasio najbizarniji detalj upravo završenih parlamentarnih izbora, na kojima se broj onih koji su izašli na biračka mesta ali nisu dali glas nijednoj partiji ili koaliciji prvi put približio cenzusu. Iako su stručnjaci već ustvrdili da je akcija „beli listići“ imala izvesnog uspeha (broj nevažećih listića se kretao između 1,5 i dva odsto, a sada je došao do 4 procenta) te da je tom akcijom šteta naneta DS-u i LDP-u, iz izbornih komisija se može čuti da su, sudeći po porukama napisanim na listićima, štete imali i radikali i druge desničarske opcije. Pored građana koji su glasali za Obamu, Darta Vejdera, Betmena, Rona DŽeremija (porno-glumca iz vremena početka tranzicije) ili pisali poruke „glas beli sreću deli“, „marš bando lopovska“ ili „dabogda svi pocrkali“, posmatrači su kao poseban kuriozitet zabeležili da je oko 10 procenata veoma nezadovoljnih glasača (radikali, Dveri, Pokret radnika i seljaka..), svoj listić naknadno pretvorilo u nevažeći.