Kost u grlu nove vlade

Iako Železara Smederevo najverovatnije neće naći kupca, potraga za novim vlasnikom, najpre kroz direktne pregovore, pa zatim na tenderu, koji je produžen za više od mesec dana, verovatno je dala predizborne rezultate - Vlada je pokazala da radi na pronalaženju strateškog partnera i da ulaže napore da spasi 5.500 radnih mesta. Činjenica da nijedan od tri zainteresovana partnera, koji su otkupili tendersku dokumentaciju, nije dostavio obavezujuću ponudu do isteka zvaničnog roka 4. maja, ekonomiste ne čudi mnogo. Oni su već upozoravali da je tenderski rok neuobičajeno kratak - od 18. aprila do 4. maja, kao i da je to nedovoljno vremena da se zainteresovane kompanije upoznaju sa poslovanjem Železare i spreme ozbiljne ponude. Čini se da to nije mnogo ni brinulo nadležne u Ministarstvu finansija, u kome su verovatno unapred računali na moguće produžetke. To su već isprobali na primeru Telekoma, RTB Bora i još nekih kompanija, a zajedničko im je da nijedna ni u produžecima nije našla kupca. MARKETING „Mislim da je Vlada postigla svoj cilj da pokaže predizbornu brigu za Železaru. Tu su bili važni marketinški razlozi i oni su delimično postignuti. Vladu na kraju mandata nije ni interesovalo šta će biti sa Železarom, a odlaganjem tendera je samo prebacila lopticu u dvorište buduće vlade”, tvrdi za NIN ekonomista Boško Mijatović iz CLDS. I zaista, u saopštenju Vlade, koja je 3. maja produžila rok za tender do 11. juna, nije naveden razlog odlaganja. Ni u Ministarstvu finansija nije bilo moguće dobiti odgovor na ovo pitanje, a rečeno je samo da će u produžetku pravo da podnesu ponude imati tri kompanije koje su se već prijavile kao zainteresovane i platile po 10.000 evra za otkup tenderske dokumentacije. To su Junajted plzen sa sedištem u Luksemburgu, Donjeck stil grup iz Ukrajine i Ural majning end metalurdžikal kompani iz Rusije. Junajtid plzen je u vlasništvu ruskog bogataša Igora Šamisa, koji poseduje preduzeće Bumaš u Rusiji, kao i nekadašnju železaru fabrike Škoda u Plzenu, koja je prethodnih meseci jedva izbegla stečaj. Zato analitičari smatraju da je malo verovatno da će ova kompanija, ophrvana sopstvenim finansijskim nedaćama, kupiti smederevsku Železaru. Donjeck stil grupa u svom sastavu ima rudnik uglja, dve koksare i dve železare. Ural majning end metalurdžikal je jedna od najvećih kompanija u Rusiji, sa godišnjim prihodom od nekoliko milijardi dolara. Bez obzira na to, nade da će se kupac naći umanjuje činjenica da je industrija čelika u celom svetu u ogromnim problemima, a u Evropi je poslednjih meseci zatvoreno čak sedam čeličana! „Stanje naše Železare je takvo da pravih kupaca nema i neće ih ni biti. Dakle, ne vidim interes ozbiljnih kupaca da dođu, ali nije nemoguće da se pojavi neki kupac koji će pregovarati sa Vladom ne o tome koliko je spreman da plati za Železaru nego koliko je Vlada spremna da plati njemu da je preuzme. Za to bi tražio dugoročne beneficije”, tvrdi Mijatović, podsećajući da su i Amerikanci trpeli gubitke u Smederevu. Zato je malo verovatno da bi novi vlasnik fabrike mogao da posluje sa profitom. ŽAL Radnici i sindikalci ne kriju žaljenje za Ju-Es stilom, koji je u ukupnoj industrijskoj proizvodnji Srbije imao udeo od pet, a u izvozu od oko 14 odsto. „Dobro je što je rok produžen, ali bi bilo bolje da mogu još neki igrači da se naknadno uključe. Za nas bi bilo najbolje da se Amerikanci vrate. Da malo uhvate vazduh, pa da ponovo dođu. Ili da oni nađu kupca, jer ako Amerikanci to ne učine, Vlada neće moći”, iznosi svoje nade za NIN Mileta Gujaničić, predsednik Nezavisnog sindikata metalaca Železare, dodajući da je Vlada Srbije morala ranije da radi na tome da se Ju-Es stilu pomogne da ostane. Nije siguran da se treba nadati boljem od Rusa i Ukrajinaca, a ne isključuje ni mogućnost stečaja ukoliko se kupac ne nađe u produžetku. „Fabrika će možda posle stečaja opstati u nekom drugom obliku, kao neka vrsta proizvođača lima ili nešto slično“, nada se Gujaničić. On ističe da sada Železara radi sa smanjenim kapacitetom, jer radi jedna visoka peć, ali su plate redovne i u proseku su oko 60.000 dinara. Bez obzira na žal radnika, Ju-Es stil je nakon povlačenja iz Srbije smanjio vrednost svog kapitala za 400 miliona dolara. Državno preuzimanje Železare i za sada neuspešna potraga za kupcem, nemalo koštaju građane Srbije. Iako je zvanično država krajem januara otkupila Železaru za jedan dolar, mediji su objavili, a Vlada nije demantovala, da je nasleđen i dug od 40 miliona dolara prema sestrinskoj firmi Ju-Es stila u slovačkim Košicama. I tu nije kraj troškovima. Ako su Amerikanci u 2010. i 2011. imali oko 150 miliona evra gubitaka, ili 12 miliona evra mesečno, država sigurno ima i veće. Prema tvrdnji Mijatovića, grubi proračuni pokazuju da nas održavanje proizvodnje u čeličani mesečno košta oko 25-30 miliona evra. To bi značilo da bi do kraja juna, kada bismo možda mogli dobiti novu vladu, ceh već iznosio preko 150 miliona evra (125-150 miliona evra za održavanje proizvodnje plus 40 miliona dolara za nasleđene dugove). U tu cenu spadaju i plate zaposlenih, na koje mesečno ide 600 miliona dinara ili sedam milijardi dinara godišnje. Mijatović ne veruje da će nova vlada prekinuti održavanje ovog gubitaša na teret budžeta, jer su stečajeve, kako kaže, izbegavale sve postpetooktobarske vlade. Radije su išle na neku vrstu restrukturiranja, koja traju i po 10 godina, a finansiraju se iz budžeta. Zato pre očekuje „dalje višegodišnje životarenje Železare na teret budžeta, poput nekadašnje Zastave, nego stečaj“. I realnost mu daje za pravo, jer neformalni pobednik ovih izbora - SPS, uporno zagovara državni intervencionizam, a preko Srbijagasa ga i sprovodi. Zato cinici kažu da ih ne bi iznenadilo da Dušan Bajatović, posle Agroživa, Petrohemije, Azotare i niza drugih firmi, preuzme i Železaru. I gas, i pilići, i đubrivo i čelik. Može sve, samo košta. Ko prodaje I ovaj, kao i tender za prodaju Telekoma, ne vodi Agencija za privatizaciju, već Ministarstvo finansija. Praksa „izmeštanja“ tendera iz Agencije počela je od prodaje NIS-a Rusima međudržavnim ugovorom, a zatim se taj niz nastavio preko neuspešnih tendera za Telekom, Jat i sada za Železaru. Iako upućeni sumnjaju da su razlozi za to uglavnom politički, jer je Agencija pod „uticajem Mlađana Dinkića i Ministarstva ekonomije“, u Agenciji je NIN-u rečeno da Vlada ima pravo da odredi ko je prodavac, posebno kada je u pitanju državna, a ne društvena imovina.