Iz tiganja u vatru

Kao što se i očekivalo, birači su na parlamentarnim izborima žestoko kaznili konzervativnu Novu demokratiju (ND) i socijalistički PASOK, stranke oko kojih decenijama vrtelo sve u grčkoj politici. NJihova gotovo četiri decenije duga dominacija okončana je prošlonedeljnim glasanjem posle koga je u parlament ušlo sedam partija, od kojih svaka računa da bi mogla da nađe svoje mesto u budućoj vladi, ali verovatno nijedna nema dovoljno snage da tu vladu i oformi. ND je, istina, dobila najviše glasova, 18,85 odsto (108 mesta u parlamentu) ali je njen lider Antonis Samaras već prvog dana bio primoran da vrati mandat koji mu je poveren, jer je odmah bilo jasno da nije u stanju da formira vladu. „Pokušao sam da nađem rešenje za vladu nacionalnog spasa, da zemlja ostane u evrozoni i promeni politiku štednje kroz pregovore“, izjavio je Samaras pošto je objavio da odustaje od daljih pregovora. „Dali smo svoj predlog svim partijama koje bi mogle da učestvuju, ali oni su ili odbili da učestvuju ili su postavili kao uslov učešće onih partija koje su ga odbile.“ KAZNA Prema pravilima mandat je potom poveren Aleksisu Ciprasu, lideru druge po snazi stranke u parlamentu, levičarske koalicije Siriza, koja je osvojila 16,78 odsto glasova, ili 52 mandata, i tako prestigla PASOK, koji je doživeo totalni debakl i plasirao se tek na treće mesto sa 13,18 glasova, čime je obezbedio tek 41 u parlamentu od 300 mesta. PASOK je bio na vlasti kada je Grčka pre dve godine pregovarala sa stranim kreditorima o uslovima pomoći od 110 milijardi evra, a u koaliciji sa ND kada je potpisan dogovor o 130 milijardi pomoći, i zato je sada platio najveći ceh. A novi mandatar Cipras, koji se snažno protivi drastičnim merama štednje na koje je Grčka pristala pod spoljnim pritiskom, sada poručuje da će okupiti leve snage i odbaciti te “varvarske mere”. „Partije koje su potpisale memorandum sa EU i MMF su sada manjina“, izjavio je Cipras. Podvlačeći da je spektakularan uspon njegove partije dokaz da Grci žele vladu koja će ih izvući iz krize i da se narod izjasnio protiv okrutnih mera štednje, Cipras je zaključio da su rezultati glasanja učinili nelegitimnim sve dogovore o uslovima zajmova koje je zemlja do sada prihvatila. „Ovo je poruka promene, poruka Evropi da je mirna revolucija počela“, poručio je on, dodajući kako nemačka kancelarka Angela Merkel „treba da zna da je politika štednje doživela ponižavajući poraz“. Ekstremno desna Zlatna zora takođe se može pohvaliti uspehom: njoj je na osnovu 6,97 odsto glasova pripalo 21 poslaničko mesto. I ova u osnovi neonacistička stranka za takav proboj može da zahvali besu građana zbog mera koje je vlada do sada preduzimala ne bi li zemlju izvukla iz krize. Koliko je dramatičan uspon Zlatne zore pokazuje podatak da je na prethodnim izborima dobila samo 0,2 odsto podrške. PRETNJA NJen vođa Nikos Mihaloliakos izjavio da je njegova partija podigla ljude protiv korumpirane elite. „Oni su nas klevetali, blatili, izbacili nas iz medija - TV kanala korumpirane elite - i mi smo ih pobedili“, rekao je Mihaloliakos. „Počeo je dan nacionalne revolucije Grka protiv onih koji su prodali i opljačkali grčki narod.“ Najavljujući da će se boriti da Grčka više ne bude „rob memoranduma“ i protiv „socijalne džungle“ koju su ilegalni emigranti navodno stvorili u zemlji, on je poručio da „svako ko je izdao helenizam ima razloga da se plaši.“ „Mi dolazimo“, dodao je. Većina Grka smatra da su mere štednje na koje je prethodna vlada bila primorana samo učinile ljude siromašnijim i ostavile ih bez nade da će se situacija u skorije vreme promeniti nabolje. Nezaposlenost je prema poslednjim podacima u januaru bila tek nešto ispod 22 odsto, a među mladima između 25 i 34 godine došla je i do 29 odsto. Atini je, naravno, sasvim jasno stavljeno do znanja da će, ukoliko ne uspe da ispuni uslove plana finansijskog spasavanja, fondovi za pomoć biti zamrznuti. Ali, sada kada se većinska Grčka na izborima podjednako ubedljivo izjasnila protiv mera štednje, to će veoma otežati EU i MMF-u da pred nju postavljaju nove zahteve. Sledećeg meseca parlament treba da odobri mere za preko 11 miliona evra novih ušteda u 2013. i 2014. godini, ukoliko zemlja želi da dobije poslednju tranšu pomoći. Iz EU je stiglo upozorenje da će ukoliko ne izabere vladu sposobnu da ispuni zahteve kreditora, zemlja morati da snosi konsekvence; drugim rečima, da neće moći da računa na dalju pomoć. Ako zaista reši da ne podrži nove mere štednje, Grčkoj preostaje opcija izlaska iz evrozone. Posle ovih izbora ta opcija je postala sasvim moguća; postavlja se samo pitanje može li zemlja to sebi da dozvoli. Ukoliko bi napustila zajedničku monetu i krenula svojim putem Grčka bi, strahuje se, za sobom mogla da povuče i druge članice evrozone. Grčkoj dakle predstoje nedelje, možda i meseci političke nestabilnosti. Ukoliko koalicija Siriza ne uspe da sastavi vladu, mandat će biti poveren trećeplasiranom PASOK-u; a ako ni njemu ne pođe za rukom da obrazuje kakvu-takvu koaliciju, lako može da se desi i da dođe do ponavljanja izbora. Koji sasvim sigurno neće doneti bitno drugačije rezultate. Drugim rečima, agonija se nastavlja.